Foto: Pixabay/GoodMate

Kako prenosi Glas Amerike, loše ocene Srbija dobija na terenu slobodnih i fer izbora, slobode štampe, vladavine prava, nezavisnosti pravosuđa i korupcije, dok je stanje bolje u zaštiti ljudskih prava i ekonomskim slobodama.

Iz regiona i od zemalja bivše Jugoslavije, najbolje je generalno rangirana Slovenija, koja je na 21. mestu, Hrvatska je na 30, Crna Gora na 33, a Albanija na 34. Na samom vrhu liste je Švajcarska, iza koje su Finska, Norveška, Holandija, Irska, Ujedinjeno Kraljevstvo, Danska, Švedska, Island i Luksemburg. Na skali političkih sloboda, Srbija je na 32. mestu. Ispod nje Albanija na 33, Crna Gora na 34, BiH na 38. i Makedonija na 39. mestu. Slovenija je na visokom 13, a Hrvatska na 26. Najviše političkih sloboda ima u Norveškoj, Holandiji i Švedskoj.

Srbija je najgore ocene dobila u oblasti vladavine prava, gde ulazi u poslednjih 10 na listi – na 37. mesto, a iza nje iz regiona slede samo Albanija i BiH. Vladavina prava najprisutnija je u Finskoj, iza koje slede Norveška, Švajcarska, Švedska, Holandija i Danska. Po pitanju ekonomskih sloboda, Srbija je na 35. je mestu, što je bolje od Slovenije (37), BiH koja je na 38 i Hrvatske na 41. Zanimljivo je da dno ove liste pripada Italiji, da bi tik iznad nje bile Grčka, Ukrajina i Francuska.

Na vrhu liste su Švajcarska, Gruzija, Irska i Estonija, a Makedonija je na visokom 8. mestu. Sloboda i finansiranje izbornih sloboda u padu su četvrtu godinu za redom, kaže se u Barometru slobode. Slabljenje demokratskih izabranih institucija, zloupotreba prava i državnih resursa, čvrsta kontrola preko medija i neregularnosti tokom dana glasanja – sve to predstavlja nefer teren za političke partije. Građani se drže u okruženju kostantnih izbora, često brzih, koje vladajuća partija koristi kako bi konsolidovala svoju moć u zemlji i prebacila fokus sa upravljanja zemljom, navodi Barometar.

Barometar kaže da su nakon izbora parmalemtnarnih izbora 2016. i predsedničkih 2017, i lokalni izbori 2018. za Beograd održani kroz medijsko pokrivanje u korist vladajuće stranke, nejasnu razliku između kampanje i regularne aktivnosti državnih organa, zastrašivanje birača i prevare na dan glasanja.

„Politizacija državnih istitucija poput REM, Izborne komisije, zajedno sa neprijateljskom klimom stvorenom protiv opoziconih političara, novinara kritičara i građanskih aktivista i pritisak na zaposlene u državnim organima da glasaju za vladajuću partiju i uzmu udela u političkim aktivnostia, sve je to doprinelo da politička arena bude nefer“, kaže se u izveštaju naglašavajući da je situacija na lokalu još i gora.

Primećuje se, međutim, da ne postoje neustavni „veto igrači“ na sceni i da je odlučivanje u rukama izabranih državnih zvaničnika. Ipak, vlast je koncentrisana u rukama izabranog predsednika čija su ovlašćenja po ustavu ceremonijalna. Aleksandar Vučić se premestio sa pozicije premijera na mesto predsednika sprovodeći gotovo potpunu kontrolu u zemlji, dok njegova SNS dominira i u zakonodavnoj, u izvršnoj grani vlasti.

„Uspostavljene su bliske veze članova vladajuće elite i nekih biznisa, u korist ličnih interesa“, kaže se u Barometru i podseća da je Srbija završila na 77. mestu Međunarodne percepcije korucije, koju je uradila Transparentnost. Iako je garantovana Ustavom, nezavisnost pravosuđa je na vrlo niskom nivou i dalje opada, kaže se u Barometru, a reforme nazivaju nepostojećim, sporim, plitkim i nekonzistentnim uz nedostatak političke volje da se sprovode i poštuju zakoni kroz razne nevladine pritiske, poput organizovanog kriminala ili delova „duboke države“, ili pak kroz korupciju, nepotizam i kronizam, kaže se između ostalog u Barometru.

Nade u suzbijanje korupcije, nerealistično probuđene u 2012, izbledele su, a Srbija čini čak manje nego što bi realno bilo moguće kako bi postepeno smanjivala korupciju, kaže se u Barometru i podseća na stagnaciju na listi Transparentnosti internešenal na 40 od 100 bodova. Barometar skreće pažnju na to da su neki od najvećih infrastrukturnih projekata ili javno-privatnih partnerstava sprovedeni bez tendera ili kroz unutarvladine sporazume. Podseća se da je marta 2018. Savet Evrope upozorio Srbiju jer nije uspela da implementira ništa od 13 preporuka GRECO o borbi protiv korupcije među parlamentarcima, sudijama i tužiocima.

Mapa ljudskih prava u Srbiji puna je divergentnih trendova, kaže se u izveštaju i navodi primer obrazovanja u kome sa jedne strane postoji otvorena korupcija, kupovina diploma i plagijati, dok se sa druge strane sprovodi edukacija na jezicima manjina i organizuje školovanje dece migranata pri čemu predsednik i drugi zvaničnici čine značajne simbolične poteze kako bi ohrabrili privremeni smeštaj migranata. Kao glavni problem pominje se i dalje trgovina ljudima, a zaštita manjina je bolja uprkos rastućem govoru mržnje, pogotovo onlajn.

Primećuje se da vlada uspeva da odbaci zahteve SPC po pitanju politike i ključnih nacionalnih pitanja, iako je ona u povlašćenom položaju. Najveći napredak vidi se na polju zaštite prava seksualnih manjina, kaže se i navodi održavanje Prajda i jačanje antidiskriminacionih zakona. Ipak, istopolne zajednice i dalje čekaju da budu legalizovane. Privatno vlasništvo nije adekvatno zaštićeno, kaže se u izveštaju, a tužioci i pravosuđe nisu nezavisni. Podseća se da slučaj Savamale iz 2016. i dalje nije rešene, a da je korupcija prisutna u javnim ustanovama. Od 2017. omogućeno je državnljanima EU da budu vlasnici zemljišta, ali je to otežano kroz brojne procedure.

Još uvek teče proces legalizacije oko dva miliona bespravnih objekata, a proces restitucije i dalje je u toku, kaže se u izveštaju. Veličina vlade i troškovi vladanja su u skladu sa evropskim zemljama, ali iznad proseka u sličnim zemljama u tranziciji. Javni dug je u oštrom padu sa 76 odsto GDP u 2015. na 61 odsto u 2017. Međutim, neodrživi penzioni sistem zajedno sa nereformisanim javnim sektorom ostaju problem javnih finansija.

Okruženje za biznis i dalje je kolebljivo, a sa većom centralizacijom moći Srbija pokazuje karakteristike zarobljene države. Sloboda međunarodne trgovine u izveštaju je ocenjena kao generalno dobro potvrđena, sa niskim tarifama, prenosi Glas Amerike.

Sloboda štampe u Srbiji je u naglom padu, navodi se u Barometru slobode za 2018. godinu, fondacije Fridrih Nojman, i podseća da su Reporteri bez granica zabeležili pad Srbije od 10 mesta na svjoj listi za 2018, na 76. mesto, najniže u regionu Zapadnog Balkana, kao i da upozorenja stižu od mnogih domaćih i međunarodnih medijskih instanci.

Mada postoji nemali spektar štampanih izdanja, elektronskih i onlajn medija, njihov pluralizam je pod znakom pitanja, a vlast se ne libi da koristi legalne ili „ekstralegalne“ metode suprotstvljanja onima koji kritikuju vladu i Aleksandra Vučića, ističe se u izveštaju, koji prenosi Glas Amerike.

Podseća se da su Vranjske zatvorene u takvoj atmosferi, a da su mnogi provladini tabloidi pokrenuli kampanju protiv osnivača KRIK, kada je taj istraživački portal objavio nalaze o sumnjivom novcu ministra vojnog Aleksandra Vulina. Pritisak se vrši kroz ekonomski pritisak i favorizovanje provladinih medija u dobijanju novca od reklama, pa mnogi mediji i novinari praktikuju autocenzuru ili postaju propagandno sredstvo vladajuće partije, ukazuje Barometar.

„Novinari rade pod lošim ekonomskim uslovima i suočavaju se sa osuđujućiom i neprijateljskom atmosferom“, kaže se u Barometru i naglašava povećani broj fizičkih i verbalnih napada na novinare, što dodatno ugrožava nezavisno izveštavanje i kvalitet novinarstva.

Povezani tekstovi