Srbija da reformiše pravosuđe

U predstojećem periodu Srbija posebno treba da poveća napore u oblasti reforme pravosuđa, a u borbi protiv korupcije dodatno da poboljša institucionalnu saradnju i vlasništvo nad procesom, uz podršku jake političke volje. Što se tiče osnovnih prava, Srbija treba znatno da unapredi zakonodavstvo u oblasti zaštite podataka, rodne ravnopravnosti, besplatne pravne pomoći i zaštite manjina. Srbija treba da uloži dodatni napor u oblasti borbe protiv trgovine ljudima, finansijskih istraga i tehnološkog kriminala.

Inkluzivnost, transparentnost i kvalitet izrade zakona kao i delotvoran nadzor izvršne vlasti treba dodatno unaprediti, dok usvajanje zakona po hitnoj proceduri u Narodnoj skupštini treba ograničiti. Srbija treba da omogući da se konsultacije sa civilnom društvom odvijaju na sistematski i sadržajan način, a potencijalne koristi od stručnog znanja civilnog društva u potpunosti priznaju i iskoriste.

Ovo su navodi iz non-pejper (non-paper) Izveštaja Evropske komisije (EK) o napretku Srbije u poglavljima Pravosuđe i osnovna prava (23) i Pravda, sloboda i bezbednost“ (24) u koji je Danas imao uvid, a koji se nalazi i na sajtu Kancelarije za evropske integracije Vlade Srbije. Od otvaranja pregovora o pristupanju u julu 2016. i nakon predstavljanja godišnjeg izveštaja za Srbiju u novembru 2016, ovaj izveštaj je drugi polugodišnji pregled trenutnog stanja.

Poglavlje 23 – Pravosuđe

Što se tiče poglavlja 23, u ovom dokumentu se, između ostalog, ističe da Srbija tek treba da izradi sveobuhvatnu srednjoročnu strategiju ljudskih resursa za pravosuđe. Takođe, u kontekstu inicijative civilnog društva, grupa nacionalnih stručnjaka za Ustav predstavila je preporuke za reformu Ustava. „Međutim, srpski organi tek treba da pripreme predloge izmena Ustava, sprovedu javnu raspravu, konsultuju se sa Venecijanskom komisijom i podnesu predlog Narodnoj skupštini“, ističe se u ovom non-pejper dokumentu i dodaje da preostale budžetske nadležnosti za mreže sudija i tužilaca tek treba da se prenesu sa Ministarstva pravde na Visoki savet sudstva (VSS) i Državno veće tužilaca (DVT), jer bi se prenosom dodatno štitila nezavisnost sudstva i samostalnost tužilaštva.

„Proces imenovanja predsednika sudova od strane Skupštine na predlog VSS još je u toku. Listu kandidata koju je predstavio VSS u septembru 2016. usvojio je skupštinski Odbor za pravosuđe. Međutim, kasnije je skinuta sa dnevnog reda plenarnog zasedanja, koja ima ovlašćenje da donese konačnu odluku o imenovanjima. Imenovanja još uvek nisu ponovo zakazana. Ovo ima negativne posledice na rad pravosudnog sistema“.

EK ističe i to da Srbija tek treba da izvrši analizu primene normativnog okvira u vezi sa disciplinskim postupkom za razrešenje sudija i tužilaca, „rokom zastarelosti disciplinskog prekršaja i mogućim sankcijama, i generalno obimom nadležnosti relevantnih organa (disciplinski tužioci i disciplinske komisije) VSS i DVT“. „Kada je reč o povećanju efikasnosti sudskih postupaka, Srbija tek treba da izmeni Zakonik o krivičnom postupku u većem broju oblasti, uključujući slanje i prijem dokumenata i snimanje saslušanja, usklađivanjem odredaba sa evropskim i međunarodnim standardima i najboljim praksama“, navodi se u dokumentu.

Što se tiče borbe protiv korupcije, EK podseća da članovi Saveta za borbu protiv korupcije nisu sistematski konsultovani o nacrtima zakona koji bi po proceni Saveta mogli potencijalno da utiču na korupciju u Srbiji. „Uopšteno posmatrajući, srpske vlasti i dalje treba da uspostave konstruktivniju vezu sa Savetom“, ukazuje EK i naglašava da novi Zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije tek treba da bude donet. „U njemu bi trebalo sagledati prethodno identifikovane nedostatke, posebno u pogledu direktnog pristupa Agencije informacijama… Šire vlasništvo i poboljšana saradnja, zajedno sa političkim rukovodstvom na visokom nivou, neophodni su za postizanje opipljivih rezultata u borbi protiv korupcije. Srbiji tek predstoji uspostavljanje sveobuhvatne metodologije za prikupljanje statističkih podataka, čuvanje i izveštavanje o krivičnim delima korupcije. Osim toga, tek treba započeti rad na poboljšanju prikupljanja jedinstvenih statističkih podataka o korupciji“, navodi se u izveštaju.

Osnovna prava

U Izveštaju se podseća da je tokom prošle godine, Evropski sud za ljudska prava doneo 36 odluka o Srbiji, od kojih je deset bilo o dodeli obeštećenja zbog kršenja odredbi Evropske konvencije o ljudskim pravima. Trenutno ima oko 1.550 tužbi protiv Srbije koje se vode u ovom Sudu.

Što se tiče slobode izražavanja i medija, navodi se da se Srbija i dalje suočava sa velikim izazovima u stvaranju okruženja koje bi pogodovalo pluralističkoj medijskoj slici. „Pravne akte u oblasti medija bi trebalo u potpunosti sprovoditi… Prijavljeni napadi na novinare i zastrašivanje novinara i dalje predstavljaju razlog za zabrinutost“, ukazuje EK.

Tokom 2016, dodaje se u dokumentu, poverenica za zaštitu ravnopravnosti je postupala u 1.346 slučajeva, od kojih je skoro polovina bila zasnovana na pritužbama građana, a ostalo je bilo na sopstvenu inicijativu. Takođe, navodi se i da je u novembru 2016. usvojen Zakon o sprečavanju nasilja u porodici, koji uvodi multisektorsku saradnju, procenu rizika od neposredne opasnosti od nasilja u porodici i hitne mere protiv počinilaca“, a od posebne važnosti je obezbeđivanje adekvatnih mehanizama zaštite od nasilja nad ženama.

„Ulažu se napori u poboljšanje položaja osoba sa invaliditetom, što uključuje i sprovođenje regulatornog okvira. Postoje stalni izazovi koji se odnose na pristup pravima, uključujući pravdu, obrazovanje i zapošljavanje, prisilno smeštanje u medicinske ustanove i nedostatak dovoljno sredstava za deinstitucionalizaciju i podršku u zajednici“, piše u dokumentu EK.

Što se tiče proceduralnih prava i prava žrtava, Zakon o besplatnoj pravnoj pomoći usklađen sa propisima EU, tek bi trebalo da bude usvojen, podseća EK i naglašava da ovo dovodi do kašnjenja niza aktivnosti koje zavise od njegovog usvajanja. Kada je reč o položaju Roma, bavljenje segregacijom i davanje podsticaja za predškolski i rani razvoj trebalo bi da za organe vlasti predstavljaju ključne prioritete.

Takođe se ističe i na to da je „krajnji cilj srpskih vlasti da zatvore pet preostalih kolektivnih centara za izbeglice i interno raseljena lica“.

Poglavlja 24 – Migracije, terorizam…

„Da bi se, na jedan sistematičan način, poboljšalo upravljanje migracijama i koordinacija među donatorima, potrebno je da se još više poboljša koordinacija među svim uključenim institucijama, posebno na nivou strateške politike“, ističe EK i dodaje da je Srbija nastavila da ulaže napore da obezbedi, uz znatnu pomoć kako EU tako i međunarodnu pomoć, da se osnovne humanitarne potrebe državljana trećih zemalja zadovolje u skladu sa međunarodnim i evropskim standardima.

Navodi se i da se Sporazum o readmisiji između EU i Srbije sprovodi, što je omogućeno protokolima o sprovođenju koji su na snazi sa 16 država članica. „Prema nacionalnoj statistici Srbije, 7484 srpskih državljana i 105 državljana trećih zemalja je vraćeno u Srbiju u 2016. (od njih 3918, odnosno 85, u drugoj polovini 2016)“, piše u izveštaju. Kako se ukazuje, Srbija još uvek treba da usvoji novi Zakon o azilu zajedno sa svim podzakonskim aktima, čiji je cilj usklađivanje sa propisima EU i obezbeđivanje osnove za sprovođenje procedure dobijanja azila u skladu sa evropskim standardima, a i žalbeni sistem tek treba da bude usklađen sa propisima EU.

Što se tiče dela o pravosudnoj saradnji u građansko-pravnim, trgovinskim i krivičnim stvarima, procene uticaja u pogledu nacionalnog zakonodavstva za usklađivanje sa propisima EU su u završnoj fazi vezano za sudsku saradnju u oblasti krivičnih i građanskopravnih stvari, ali zahtevaju dalji rad, jer je kvalitet bio neujednačen, piše u izveštaju. Kada je reč o policijskoj saradnji i borbi protiv organizovanog kriminala, dodaje se da je u novembru 2016. Srbija usvojila Zakon o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, terorizma i korupcije, te da modaliteti koje propisuje Zakon za dodeljivanje specifičnih predmeta bilo kom specijalizovanom organu deluju prilično komplikovano i mogli bi da stvore teškoće u primeni.

EK ističe da postoji zabrinutost u pogledu usklađenosti Zakona o policiji sa Krivičnim zakonikom, ali i oko činjenice da ne pravi jasnu konceptualnu razliku između prevencije kriminala i suzbijanja kriminala. „Prema srpskim vlastima, ukupan broj od 28 državljana Srbije je napustilo Srbiju kao strani borci. Do sada, tužilaštvo je podiglo optužnice protiv ukupno sedam lica za krivična dela povezana sa terorizmom, od kojih su četiri lica optužena za finansiranje terorizma“, piše u non-pejperu Evropske komisije.

Poverenik za samostalnost

U oktobru 2016. Visoki savet sudstva je izmenio svoja pravila postupka utvrđivanjem postupka za javno reagovanje VSS u slučajevima političkog uplitanja u pravosuđe, podseća se u izveštaju EK. „Postupak je ograničen na ad hoc postupak, odnosno na slučajeve kada sudija smatra da je ugrožena njegova/njena nezavisnost i to uz pisani zahtev. Izmenjenim pravilnikom ne predviđa se mehanizam za redovno reagovanje VSS. Potom, u martu 2017. Državno veće tužilaca menja svoj pravilnik u cilju preciznijeg definisanja reagovanja u slučajevima političkog uplitanja u rad tužilaštva. DVT predviđa i ad hoc i redovne reakcije, i uvodi „poverenika za samostalnost“, koji može da preduzme mere u pojedinačnim predmetima“, piše u non-pejperu. Podsetimo, za „poverenika za samostalnost“ izabran je Goran Ilić, zamenik republičkog javnog tužioca i predsednik Udruženja tužilaca Srbije.

Rešavanje ratnih zločina

„U toku februara 2016. Srbija je usvojila Nacionalnu strategiju procesuiranje ratnih zločina… Uopšteno posmatrajući, Srbija i dalje nema nacionalnu i sveobuhvatnu institucionalizovanu podršku žrtvama i svedocima zločina… U svojim poslednjim izveštajima Savetu bezbednosti UN, tužilac Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju i Rezidualnog mehanizma za međunarodne krivične sudove prijavio da je „Tužilaštvo vrlo zabrinuto da će Srbija ostati u stanju nesaradnje sa Međunarodnim krivičnim sudom zbog ponovljenih propusta da izvrši naloge za hapšenje za tri srpska optuženika. Nažalost, Srbija je nastavila da krši sudske naredbe i da ne obaveštava Međunarodni krivični sud o svojim novim naporima da izvrši naloge za hapšenje“. Ti nalozi za hapšenje čekaju izvršenje od 19. januara 2015. godine“, piše u izveštaju EK.