Pošto je dr Danica Ramljak javno uputila po deset pitanja svakome od dva glavna kandidata na nedeljnim predsedničkim izborima u Hrvatskoj, niz pitanja je svoj četvorici kandidata (dr Milan Kujundžić i Ivan Velibor Sinčić) uputio i „Franak“, udruženje za zaštitu građana čiji su krediti indeksirani u švajcarskim francima, a 42 pitanja za kandidate prvo je medijima, pa samim kandidatima uputio i poznati hrvatski analitičar, direktor Instituta za evropske i globalizacijske studije Anđelko Milardović.

Ova poslednja zbirka pitanja na liniji je deset pitanja dr Danice Ramljak, koja kao i Milardovićeva, sugerišu da se Hrvatska previše bavi i okreće regionu, a premalo velikim silama prvo SAD (Ramljak), a onda Nemačkoj i Velikoj Britaniji (Milardović). Pitanja su praktično kritika dosadašnje regionalne politike Hrvatske, na kojoj narečene velike sile, koliko je poznato, insistiraju. Značajno je da ipak na rukovodećim mestima pozicionirani hrvatski intelektualci otvoreno zagovaraju ispitivanje mogućnosti da se Hrvatska distancira od regiona, kome ne (želi da) pripada, i okrene velikom svetu, kome (želi da) pripada.

Što se Srbije tiče, ona u deset pitanja dr Ramljak nije eksplicitno pomenuta nijednom, ali je implicitna kritika hrvatske regionalne politike u pitanjima Milardovića konkretizovana, detaljizovana, dakle dovedena do poente – a tu se već Srbija nije mogla izbeći.

Od 42 pitanja, strogo, kako podvlači autor protiveći se propitivanju kandidata o pitanjima van njihove nadležnosti, bazirana na ustavnim ovlašćenjima predsednika Hrvatske i podeljena po tim ovlašćenjima, 12 se svakako odnose i na našu zemlju, a u šest od tih 12, Srbija je eksplicitno i pomenuta. Pored velikih sila, Srbija je jedina država koja se poimence spominje.

Zaslužuje svakako dodatno razjašnjenje činjenica da ipak ugledni i često citirani hrvatski analitičar vrlo ozbiljno traži od kandidata za predsednika Hrvatske, među kojima jedan to već jeste, da se izjasne o fantomskom dokumentu Memorandum 2, koji je, sudeći po tvrdnjama sa par ekstremnih portala, dostavljen Vladi Srbije 2011.

Prvo pitanje Milardovića, koje se tiče regiona (koji on obavezno stavlja pod navodnike kao „regija“/ „region“) u vezi je sa zalaganjima aktuelnog predsednika da se u korist neophodnih reformi menja Ustav Hrvatske, pa se svo četvoro pozivaju da kažu da li bi menjali ustavnu odredbu koja glasi: „Zabranjuje se pokretanje postupka udruživanja Republike Hrvatske u saveze sa drugim državama u kojem bi udruživanje dovelo, ili moglo dovesti do obnavljanja jugoslovenskog državnog zajedništva, odnosno neke balkanske državne sveze u bilo kojem obliku“.

U tri pitanja vezana za Srbiju u stvari je reč o stavu o širenju ruskog uticaja i dva od njih, klasifikovana u spoljnu politiku glase: „U sklopu novih geopolitičkih promjena i novog preslagavanja svijeta, kako tumačite ulogu Rusije u Srbiji, „regionu“ i šire na Balkanu“ i „Postoji li mogućnost novog ratnog sukoba na Balkanu u sklopu sve tješnjeg saveza Rusije i Srbije, nedavno održane parade i vojno-policijske vježbe kombiniranih srpsko-ruskih snaga na hrvatskoj granici?“ A treće pitanje klasifikovano u odbrambenu politiku glasi: „S obzirom na vojno-policijske vježbe Rusije i Srbije na granici RH, smatrate li da bi trebalo pojačati pričuvni sastav“, a tom pitanju prethodi pitanje: „Da li bi RH trebala imati zajedničku zračnu odbranu? Navedite sa kojim zemljama?“

Kandidati za predsednika Hrvatske podsećaju se i pozivaju da odgovore i na sledeća pitanja: „Hoćete li zagovarati ratnu odštetu od Republike Srbije, koja ćete pitanja u političkoj javnosti postavljati Republici Srbiji na njezinom putu u EU, hoćete li inzistirati na rješavanju pitanja nestalih, graničnih pitanja, povrata umjetničkog blaga, otete imovine, stanju demokracije i ljudskih prava, kartama sa minskim poljima u RH i pravima Hrvata u Srbiji, ili ćete ta pitanja zanemariti?“

Milardoviću na pitanja nije odgovorio nijedan kandidat, a iz kabineta aktuelnog predsednika Hrvatske Ive Josipovića mu je, kako sam navodi, poručeno da Josipović na ta pitanja neće odgovarati.