Foto: Ekonomski fakultet

Ona je rekla da je po kvalitetu obrazovnog sistema Srbija zauzima tek 99. mesto.

„Dobra stvar je da Srbija zauzima visoko 16. mesto po diversifikaciji znanja visokoobrazovanih, ali je na 134. mestu (od 137 zemalja) po kapacitetu da zadrži kvalitetne kadrove i 132. mestu da privuče talente”, rekla je ona na konferenciji o obrazovnim promenama u Srbiji, koju je organizovao Institut za pedagoška istraživanja u saradnji sa Ekonomskim fakultetom Univerziteta u Beogradu, Zavodom za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja i Zavodom za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja.

Učenici koji planiraju odlazak na studije nedovoljno poznaju visoko obrazovanje, što je zabrinjavajuće, a evropski sistem prenosa bodova, kao i prava i obaveze studenata potpuna nepoznanica budućim studentima, ukazala je profesorka Zorana Lužanin sa Prirodno-matematičkog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu, koja je bila pomoćnik ministra prosvete.

Kad je reč o srednjoškolcima koji žele da se bave različitim poslovima u okviru IT sektora, dominiraju učenici muškog pola, učenici iz gimnazija, đaci iz većih gradova, kao i učenici čiji roditelji imaju viši ili visok nivo obrazovanja, predočili su predstavnici Instituta za pedagoška istraživanja Mladen Radulović, Dragana Gundogan i Dragan Vesić.

Oni ne biraju IT sektor radi sticanja praktičnih znanja koja bi vodila boljem socijalnom statusu, već zbog potrebe za razvojem profesionalnih kompetencija. Može se pretpostaviti da ovi učenici već imaju visok socijalni status, te da izbor IT sektora za njih ne predstavlja kanal vertikalne pokretljivosti, pokazalo je istraživanje.

Svetlana Kisić sa Ekonomskog instituta je ukazala da je, od ukupnog broja mladih koji su zaposleni, samo 7, 8 odsto u preduzetničkim vodama i da se na osnovu istraživanja može zaključiti da neformalni oblici preduzetničkog obrazovanja daju bolje rezultate od učenja kroz formalnu nastavu.

Rezultati analize koju su uradili Nemanja Vuksanović i Dragan Aleksić sa Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Beogradu sugerišu da, što je u određenoj zemlji veća prosečna godišnja zarada nastavnika u osnovnom obrazovanju to učenici ostvaruju bolje rezultate na PISA testiranju u sva 3 posmatrana domena pismenosti – matematičke, čitalačke i naučne pismenosti.

Analiza pokazuje da je uticaj zarade nastavnika na obrazovna postignuća učenika veći od uticaja bruto domaćeg proizvoda po glavi stanovnika i ukupnih izdvajanja za obrazovanje po učeniku, što ukazuje na posebnu važnost zarade nastavnog osoblja kao faktora unapređivanja kvaliteta obrazovanja u određenoj zemlji.

Kad je reč o celoživotnom učenju istraživanja pokazuju da oko 59 odsto zaposlenih u Srbiji na svom glavnom plaćenom poslu gotovo nikad ne koristi računar, kao i da je procenat zaposlenih koji su učestvovali u obukama vezanim za osposobljavanje na poslu približno na polovini proseka EU (28), predstavili su profesori Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Beogradu Đorđe Mitrović i Maja Jandrić i Vesna Fabian iz Ministarstva prosvete.

Rezultati istraživanja sprovedenog među nastavnicima osnovnih, srednjih škola i gimnazija pokazuju da se stručno usavršavanje može unaprediti, između ostalog, njegovim prilagođavanjem nastavnoj praksi, boljom organizacijom, obezbeđivanjem različitih vidova podrške, i većom autonomijom škole i nastavnika u planiranju stručnog usavršavanja, navedeno je u radu Sonje Banjac sa Filozofskog fakulteta i Tanje Šijaković iz Zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja. 

Ističući da je podrška kreativnosti jedan od najvažnijih ciljeva savremenog obrazovanja, Slavica Maksić i Jelena Pavlović iz Instituta za pedagoška istraživanja su predstavile rezultate primene razvojnog modela kreativnosti. Primena ovog modela pruža mogućnosti da se u vaspitnoobrazovnom procesu prepoznaju određeni aspekti kreativnosti i da se podrži razvoj onih aspekata koji su karakteristični za određeni uzrast. Na primer: uočavanje i podsticanje dečije radoznalosti i mašte u vrtiću, otkrivanje interesovanja učenika i povezivanje sa nastavnim sadržajima u osnovnoj školi, obezbeđivanje uslova za eksperimentisanje učenika i formiranje stavova o proučavanoj temi u srednjoj školi i stvaranje prilika za uviđanje problema u nauci koja se studira i podsticanje želje studenata za novim i drugačijim pristupom životu i radu.

Istraživanje Gordane Čaprić iz Zavoda za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja i Ivane Cenerić iz Centra za obrazovne politike je pokazalo da spoljašnje vrednovanje škola daje efekte u ustanovi koja je vrednovana. Dve trećine zaposlenih smatra da je spoljašnje vrednovanje kvaliteta rada škole doprinelo unapređivanju samovrednovanja škole što dodatno doprinosi kvalitetu rada same škole. Takođe, veliki broj učesnika smatra da je spoljašnje vrednovanje pomoglo u sagledavanju sopstvene prakse i u budućnosti je viđeno kao podsticaj profesionalnom razvoju obrazovnog kadra.