Foto: Novi OptimizamU prigodnom ambijentu Sava parka u Šapcu sinoć je, treće veče zaredom, održana tribina „Ekologija-zeleno i crno“ čiji su učesnici govorili o aktuelnim ekološkim problemima u nekoliko gradova, za koje šira javnost ne zna.
Govoreći o ekologiji ali i slobodi građana arhitekta Dragoljub Bakić rekao je da „Šabac treba da bude prestonica Srbije, zato što su ovde građani slobodni, i za razliku od Beograda, ovde građani mogu da sednu i razgovaraju sa gradonačelnikom. Ovde smo u Šapcu na vodi, parku od 300 hektara, dok Beograđani ne smeju da priđu Beogradu na vodi. Zato je važno da odbranimo slobodan Šabac, i da posle oslobađamo ostale gradove, i konačno Srbiju“.
https://www.facebook.com/PokretNoviOptimizam/videos/3506176449445864
Nikola Kostić iz Smedereva ukazao je na velik ekološke probleme koje stvara železara, navodeći da se pored prekomernog zagađenja vazduha u tom gradu javlja i crna prašina za koju se sumnja da je kancerogena.
„Prvi put se javlja i masovno iseljenje stanovništva iz Smedereva zbog velikog zagađenja, a posbeno zabrinjava da se stopa oboljevanja od raka u nekim mestima popela na 265 odsto“.
On je naveo da su nezadovoljni građani blokirali luku i da će svoju borbu protiv prevleikog zagađenja nastaviti. U Boru je slična situacija, ali od pet hiljada radnika RTB Bor niko ne sme glas da digne, a na protestima nije bilo nijednog lekara.
„Dešava se da emisija sumpor dioksida bude devet puta veća od dozvoljene. Sve to plaćaju građani svojim zdravljem, ali nadležne institucije ne reaguju“, objasnio je Kostić.
Dušan Kokot iz Zrenjanina tvrdi da u ovom gradu nema sektora bez velikih problema.
„Neazmislivo je da 18 godina građani ne mogu da koriste vodu iz vodovoda, znači čitave generacije su odrasle bez tog civilizacijskog uslova. Pravi problem tek predstoji jer kineska kompanija Lin long planira fabriku koja će proizvoditi 40.000 pneumatika dnevno. Država je poklonila sto hektara plodnog zemljišta i preuzela sve obaveze po potanju restitucije. Građani sve više dižu glas, a veliku pažnju javnosti izazvala je i akcija“Da smradovi odu“, kazao je Kokot dodajući da je svima „jasno da su izmešani politički i finansijski interesi“.
Dragana Antić aktivista u zaštiti Fruške gore ukazala je na prekomernu seču šuma u ovom nacionalnom zaštićnom području. Građani su pisali brojne prijave, i konačno i nadležne inspekcije preduzimaju određene korake. „Osnovna opasnost je upliv investiconog urbanizma, jer je jedan veliki kompleks „Kesten“ već ograđen, uprkos svih zakonskih ograničenja“, rekla je ona i naglasila da u poslednje vreme često stižu pretnje ekološkim aktivistima.
Aleksandar Jovanović Ćuta podsetio je da je zakon na strani građana ali da institucije ne rade svoj posao jer su povezane razne tajkunske i poltičke klike.
„Treba da se skupi struka i motika, i da se kao što je urađeno na Staroj planini konačno stane na put onima koji kradu reke i kasape šume. Na Staroj planini za šest meseci obišli smo sva domaćinstva, i bili smo jedinstveni da odbranimo reku koju su stvaili u betonsku cev. Srbija je pred ekološkim ustankom jer država ne radi svoj posao, štaviše u sprezi je sa onima koji uništavaju prirodu, a ima mnogo malih mesta gde se ne zna šta i koliko se prioroda obogaljuje“, rekao je Jovanović.
Ivan Kalmar iz Centra za ekologiju i održivi razvoj naveo je da u Srbiji strane kompanije ne pridržavaju zakona te da im u tome pomažu i pojedine institucije.
„U Boru, na Ceru gde se planira otvaranje rudnika litijuma, i na nekim drugim mestima nisu urađene studije o ticaju na životnu sredinu, a bilo je navoda i da se krivotvore. Naoružali smo se pravnicima i tražimo načine da se ti slučajei reše na sudu. Pravi pravac su norme Evropske unije. Za sada u Srbiji nema pravog monitoringa zagađenja, ali mi ćemo istrajati da se zakoni poštuju. Oni koji ga budu kršili kad tad će odgovarati“, zaključio je Kalmar.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
