Srbin kontroliše demokratiju u Belgiji

– Iskreno, nisam očekivao da ću biti postavljen kao izvestilac za zemlju koja je sedište Evropske unije i NATO-a. Bio sam iznenađen, ali svakako i veoma zadovoljan kada mi je, kao nekome ko dolazi iz Srbije, ukazano poverenje da budem izvestilac upravo za Belgiju. Moje zadovoljstvo je postalo još veće kada me je nedavno Kongres postavio i za izvestioca za Nemačku. To je svakako novo priznanje, ne samo meni lično već i Srbiji – kaže Milovanović za Danas.

Posao izvestioca podrazumeva upoznavanje sa stanjem demokratije i ljudskih prava u određenoj zemlji, proučavanje njene zakonske regulative, posetu toj državi, posmatranje i razgovor sa zvaničnicima, a zatim podnošenje izveštaja Kongresu SE, koji na osnovu toga donosi preporuke i rezolucije.

– Sekretarijat Kongresa obezbeđuje određeni materijal kao izvor informacija, ali sam ja koristio i druge izvore, pre svega medije i internet. Dosta sam saznao od kolega i prijatelja koji tamo žive i rade. Inače, sa izvestiocima u posete idu i kolege iz Kongresa, koji obezbeđuju logistiku, ali i pravni eksperti čiji je zadatak da izvestiocima pruže stručnu pomoć. Jedan boravak traje nekoliko dana, s tim što se u slučaju redovnog monitoringa obave u proseku tri posete. Na osnovu izveštaja koji podnosi izvestilac, Kongres donosi rezolucije ili preporuke – ukazuje Milovanović.

Do neobične pozicije na kojoj se nalazi došao je, kaže, sasvim slučajno. Bio je impresioniran evropskim institucijama i ljudima, ali je, naglašava, odavno shvatio da ne treba da budemo samo posmatrači, već aktivni učesnici na evropskoj sceni.

– Ne smemo da budemo u podređenom položaju, već je potrebno da pokažemo preduzimljivost. Tako sam sebi pre više godina dao zadatak da na svakom skupu kojem prisustvujem moram imati nastup – govor, predavanje ili prezentaciju na određenu temu. Naravno, brižljivo pripremljen. To je ujedno pružalo i priliku da imam plaćene troškove putovanja. Moji govori nisu ostali nezapaženi i ja sam počeo da dobijam sve više poziva da nastupam na raznim evropskim skupovima i konferencijama ne temu razvoja demokratije, decentralizacije i izgradnje kapaciteta lokalnih samouprava (Stokholm, Madrid, Gruzija, Skadar, Salcburg, Atina, Sent Galen…). Da apliciram za izvestioca Kongresa podstakli su me, pre svih, bivši generalni sekretar Kongresa Ulrih Boner i direktor Kongresa Antonela Kanjolati – objašnjava naš sagovornik. Iako bi se mnogima učinilo da biti izvestilac o stanju demokratije u Belgiji i nije tako težak posao, Milovanović kaže da je to zabluda.

– Naš utisak o stanju demokratije i ljudskih prava u zemljama zapadne Evrope često nije realan. I sam sam imao drugačije mišljenje o Belgiji pre nego što sam se uverio u suprotno. Tamo postoji visok stepen netrpeljivosti između dve zajednice, Flamanaca i Valonaca. To se najbolje pokazalo posle lokalnih izbora 2006. godine, kada je flamanski ministar odbio da postavi tri gradonačelnika izabrana u regionu Brisela. Razlog je taj što su se oni svojim biračima obraćali na francuskom, što prema flamanskom zakonu koji važi na teritoriji Brisela nisu smeli. Prema tom zakonu, doduše, veoma čudnom i netipičnom za evropske standarde, zabranjeno je čak i da se izborni materijal šalje na francuskom, iako ga 80 odsto stanovništva govori. Pritisak ide do te mere da Flamanci uslovljavaju, na primer, kupovinu nekretnina na svojoj teritoriji poznavanjem flamanskog jezika. Sve ovo je bilo povod da Kongres pošalje vanrednu misiju u kojoj sam učestvovao 2008. godine, zajedno sa kolegom iz Francuske – priča naš sagovornik svoje prvo iskustvo na poziciji izvestioca. Kongres Saveta Evrope je na svom zasedanju u Strazburu decembra 2008. usvojio Milovanovićev izveštaj i na osnovu njega doneo Rezoluciju kojom je Belgiji upućeno da svoj Zakon o lokalnim izborima prilagodi Evropskoj povelji o lokalnoj samoupravi.

Osim kao izvestilac, Dobrica Milovanović u Savetu Evrope često obavlja i funkciju posmatrača na izborima. Do sada je bio član posmatračkih misija u Jermeniji, Izraelu i Azerbejdžanu.

– Zajedničko za moja iskustva iz Belgije i Azerbejdžana jeste to što sam u oba slučaja video da nigde nije onako kako na prvi pogled izgleda. U Azerbejdžanu, na primer, vlada apsolutistički režim, ali je njihova prednost u tome što raspolažu velikim rezervama nafte i gasa. Ekonomska situacija je znatno bolja nego u drugim zemljama potkavkaskog regiona i to ljude nenaviknute na demokratiju, čini zadovoljnim. To su i razlozi zašto tamo skoro i da nema opozicije. Neke partije su veštački napravljene od strane vladajuće YAP partije kako bi se situacija potpuno držala pod kontrolom. Na izbornim listama za odbornike teško može da se nađe više od jednog kandidata neke opozicione partije. Tokom predizborne kampanje nismo mogli da vidimo niti jedan poster kandidata ili partija, nema TV debate, ničega što može da ukaže da predstoje izbori. Ali zato svuda po zemlji, na svakih nekoliko stotina metara, a često i manje, nailazite na ogromne postere ili spomenike prethodnog predsednika, oca sadašnjeg predsednika. Na glasačkim mestima, koja se nalaze uglavnom po školama, svuda su fotografije oca i sina ili pojedinačno. Na bilbordima pored slika često su ispisane i njihove „velike misli” – priča Milovanović.

Kongres SE nedavno je, inače, završio svoje zasedanje – u Kragujevcu. To je, kako ističe naš sagovornik, jedinstven događaj za nas s obzirom na to da se zasedanja veoma retko održavaju van Strazbura. Pokazali smo se, dodaje, kao dobri domaćini.

– Sve je savršeno funkcionisalo. Sala za sastanke je bila sjajno uređena, tehnika je bez prekida dobro funkcionisala, prevodioci za svih sedam jezika su bili odlični. A uveče je za članove Kongresa bila priređena svečana večera sa kulturnim programom tokom koga su Bora Dugić sa svojim orkestrom i kragujevački „Abrašević“ oduševili goste iz Evrope. Predsednik Kongresa bio je smešten u hotelu Šumarice, u „Titovom apartmanu“, koji ima dve spavaće sobe – jedna u plavoj boji, Titova, a druga u roze boji – Jovankina. Sutradan tokom svečane večere kolege su ga pitale koju od njih je koristio – navodi Milovanović. Koliko dobro obavlja svoj posao ilustruje činjenica da mu je upravo stigla ponuda iz Strazbura – da na izborima za Kongres Saveta Evrope u oktobru bude kandidat za potpredsednika Kongresa. Da li će biti ili ne, zavisi, kako kaže, pre svega od odluke naše vlade koja određuje članove delegacije Srbije u Kongresu u Strazburu.

– Nadam se da se neće ponoviti situacija koju smo toliko puta do sada mogli da vidimo – da sami sebi, iz različitih razloga, sečemo granu na kojoj sedimo – zaključuje Milovanović.

Sa SSSR-om u grob

– Na jednom biračkom mestu u Jermeniji zapazim da stariji čovek nosi lični dokument u koricama starog sovjetskog pasoša. Popričao sam malo sa njim i onda ga upitao da li bi mi prodao korice sa oznakom „SSSR“, a on ih prigrli i reče – „nema novca za koji bih to uradio, ostavio sam amanet da mi stave u kovčeg kada budem umro“ – navodi Dobrica Milovanović jedno od iskustava sa posmatračkih misija.

Preko reda do Hristovog groba

– Prilikom boravka u posmatračkoj misiji u Izraelu imao sam čast da me primi i patrijarh jerusalimski Teofil III. Pojavio sam se jednog jutra ispred Patrijaršije u Jerusalimu. Rekao sam da dolazim iz Srbije, da sam u misiji Kongresa SE i bojažljivo upitao da li bih tih dana mogao da se, makar nakratko, sretnem sa patrijarhom. Na moje veliko iznenađenje, ubrzo sam dobio odgovor da će me patrijarh veoma brzo primiti. Tada sam se našao u „nebranom grožđu“, pošto za to nisam imao vremena. Naime, uskoro smo morali da pođemo u Tel Aviv kako bismo održali konferenciju za novinare. Tako sam morao da „odbijem patrijarha“. Naravno, puno sam se izvinjavao, rekavši da sam tog jutra došao misleći samo na to da se unapred najavim. Nije bilo nikakvih problema, patrijarh je to razumeo i pitali su me kada meni odgovara da dođem. Tako smo ugovorili susret za sledeći dan kada je meni odgovaralo – kaže Milovanović dodajući da ga je patrijarh „preko reda“ doveo do Hristovog groba, na šta se čeka i po nekoliko sati.