Šta izaziva rak? 1Foto: Matea Milošević/Univerzitetska biblioteka "Svetozar Marković"

„Celokupna nemačka štampa objavljuje vest da je doktor Butenant, poznati nemački naučnik, profesor medicinskog fakulteta u Berlinu i direktor lekarskog instituta „Kajzer Vilhelm“, posle dužeg istraživanja i eksperimentisanja, uspeo da pronađe izazivača do sada neizlečive i po celom svetu veoma raširene bolesti, raka, pa je svojim otkrićem otvorio novi put u lečenju raka“, piše list Pravda.

Šta izaziva rak? 2
Foto: Screenshot/Digitalna.nb.rs

Doktor Butenant je sa svojim timom dugo proučavao čovečiji organizam i otkrio da se u telu čoveka vrši veoma komplikovan hemijski proces. Rak može da poremeti taj hemijski proces, što dovodi do toga da zdrave ćelije počnu da se raspadaju.

Kako navodi list, svojim istraživanjem ovaj tim je došao je do saznanja da akiselina bureta, koja se naziva „butirak“, u telu stvara hemijsku smesu koja onemogućava krvi da se brani od raka.

„Dr. Butenant je za vreme veštačke proivodnje butiraka i holesterina došao do neverovatno značajnog otkrića: da rak naglo gubi svoj aktivitet čim u organizmu dođe do ujedinjenja hemijske supstance ergosterina, koje ima u izvesnoj količini u čovečijem telu, i kiseonika“, dodaje list.

Ovu opisanu smesu doktor je nazvao „intaktivatorum“.

Pravda je takođe navela da doktor Butenant važi za jako cenjenog i uspešnog naučnika u svojoj oblasti, zbog čega se i ceni njegovo istraživanje. On je već decenijama radio na rešavanju ovog pitanja i ne bi izneo javno rezultat istraživanja da nije u potpunosti siguran u ono što govori, opisuje list.

„Otkriće profesora Butenanta izazvalo je najživlje interesovanje u naučnim krugovima celoga sveta pošto je reč o zaista epohalnom i po modernu medicinsku nauku neizmerno značajnom pronalasku koji će, po svoj prilici, omogućiti medicinskim stručnjacima da rak najzad uvrste u red izlečivih bolesti“, zaključuje list Pravda.

Celokupan tekst možete čitati na sajtu Narodne biblioteke.

List Vreme pisao je o kandidaturi Vilkija na američkim izborima. Vendel Vilkija ocenili su kao ozbiljnog protivkandidata Ruzvelta, koji ima velike šanse da postane značajna figura u Beloj kući.

Šta izaziva rak? 3
Foto: Screenshot/Digitalna.nb.rs

Posle dužeg vremena u Republikanskoj stranci pojavio se kandidat koji ima osobine koje privlače američku javnost. Kako se navodi u ovom listu, jedan kandidat za predsednika mora da izgleda snažno, ali i veoma vešto i snalažljivo. 

Mora da bude dobar govornik, kao i da bude rodom iz nekog manjeg mesta na Srednjem Zapadu.  Pozeljno je da ima veze u poslovnom svetu, ali ne previše, da ga ne bi optuživali da je sluga monopolisanog kapitala.

Vilki ima skoro sve te osobine, osim toga da je vodeća ličnost u poslovom svetu, kao član odbora Prve njujorške nacionalne banke, neposredno član Volstrita. „Problem budućih predsedničkih izbora  postavlja se za Vilkija ovako: može li on tu svoju slabu stranu izravnati veštom porpagandom“, piše list.

Sa druge strane, kao svoju prednost Vilki naglašava svoje poreklo i svoj izgled.

On je takođe, kako opisuje Vreme, prvo bio u demokratskoj stranci. Međutim, zbog svog „sukoba sa Nju Dilom“, Vilki prelazi u republikance. Taj potez je značio još jedan korak napred ka pobedi Ruzvelta.

Celokupan tekst možete čitati na sajtu Narodne biblioteke.

„List Danas svakoga dana prelistava glavne vesti na današnji dan pre 80 godina, tačnije 1940. godine. Predmet analize su dnevni listovi Vreme i Pravda, koji danas ne postoje. Ideja jeste da se čitaoci vrate u prošlost, da sa vremenske distance vide kako su izgledale vesti, ali i kako su novinari, pa i sami sugrađani, razmišljali u Srbiji u turbulentnom periodu između dva rata i pred sam početak Drugog svetskog rata. Pored političkih vesti, objavljivaćemo i društvene, ekonomske, ali i vesti iz domena zabave i sporta.

Projekat je realizovan u saradnji i uz materijal iz digitalne arhive Narodne biblioteke Srbije i Univerzitetske biblioteke „Svetozar Marković“.“

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.