Umesto da utvrđuje odgovornost gradskih čelnika za nanetu štetu preduzeću, zaposlenima koji su sada na birou rada i investitoru koji je izgubio uloženi kapital, srpsko pravosuđe je prošle godine, po krivičnoj prijavi policije, pritvorilo Devića pod sumnjom da je pre desetak godina utajio porez, ali optužnica nije podignuta.

Podsetimo, Dević je 2004. kupio ATP Vojvodinu, u prvoj godini privatizacije ispunio je investicioni plan, a potom je na lizing uzeo 30 novih autobusa, proširio poslovanje i zaposlio 200 novih radnika. Sa tadašnjom gradonačelnicom Novog Sada, Majom Gojković, potpisao je ugovor kojim se obavezao da u okviru planiranog poslovnog kompleksa izgradi novu međunarodnu autobusku stanicu, dok je grad trebalo da preusmeri saobraćaj na tu lokaciju kada objekat dobije upotrebnu dozvolu. Iako je investicija, izgrađena iz kredita komercijalnih banaka, bila završena u roku, grad svoj deo obaveza nije ispunio i stanica nikada nije proradila. Pod pritiskom kreditnih rata preduzeće je otišlo u stečaj, posao je izgubilo 500 radnika. Sudbina većine krivičnih prijava koje je zbog takve situacije Dević podnosio od 2008. protiv novosadskih i republičkih funkcionera i zvaničnika, neizvesna je, a pre nekoliko dana jedna od njih odbačena je – zbog zastarelosti. Reč je o prijavi podnetoj protiv tadašnje gradonačelnice, zatim Zorana Vučevića, tadašnjeg predsednika gradskog parlamenta, inače oca sadašnjeg gradonačelnika, i još osmoro gradskih funkcionera među kojima je i Igor Mirović, tada direktor Zavoda za izgradnju Grada. Dević ih je optužio za zloupotrebu službenog položaja iz člana 359, stav 3 Krivičnog zakonika, koji se primenjuje kada šteta premašuje 1,5 miliona dinara.

– Zajedničkim delovanjem, nevršenjem funkcije na koju su postavljeni, ti funkcioneri su pričinili štetu i preduzeću, radnicima i gradskom budžetu, a kako je reč o sudski utvrđenom iznosu od 400 miliona dinara, prijava je podneta po stavu tri. Više javno tužilaštvo u Novom Sadu upravo je to „previdelo“, pa iako predmet zbog visine štete pripada njima, prenelo ga je Osnovnom tužilaštvu, gde je odbačen jer je, navodno, nastupila zastarelost krivičnog gonjenja. Pritom, Osnovno tužilaštvo uopšte ne pominje stav tri, po kome zastarelost i nije nastupila, već samo navodi da je odbacilo prijavu podnetu prijavu po članu 359 – kaže Dević i dodaje da iako Srbija najavljuje otvaranje poglavlja 23 u pregovorima sa EU, „tužilaštvo, koje je rak-rana ovog društva, i dalje radi pod pritiskom tajkuna, moćnika, kriminalnih grupa, a u želji da bude dopadljivo političarima“.

On tvrdi da je Više javno tužilaštvo ovakvim potezom osujetilo pokretanje krivičnog postupka jer „se radi o visokim funkcionerima Srpske napredne stranke i državnim funkcionerima“.

– Ovakvim nezakonitim postupkom Tužilaštvo izlazi u susret tuženima, ali i sadašnjem gradonačelniku Novog Sada Milošu Vučeviću, koji nije pokrenuo regresnu tužbu protiv odgovornih lica, iako je zbog njihovog nepostupanja sa računa Grada skinuto 400 miliona dinara. Još jednom su postupajući tužioci u svim prijavama koje sam podnosio protiv odgovornih lica u Novom Sadu štitili stvarne počinioce krivičnih dela u slučaju ATP Vojvodina, a to što oni ne rade svoj posao osnovni je razlog zbog kojeg ovaj predmet još nije rasvetljen. Nažalost, izbegavanje odgovornosti višeg tužioca i prebacivanje na Osnovno tužilaštvo nezakonitom prekvalifikacijom dela bez izvršenih provera, već je viđeni model i način rada tužilaštva u Novom Sadu – kaže Dević.

On naglašava da će o sudbini podnete prijave, načinu njenog odbacivanja, postupcima tužioca koji su, tvrdi, u potpunosti suprotni zakonu, obavestiti nadležne organe u Evropskoj komisiji i organe koji će ispred te institucije vršiti proveru rada pravosudnih organa pri otvaranju poglavlja 23 i 24.

Zloupotreba službenog položaja

Član 359

(1) Službeno lice koje iskorišćavanjem svog službenog položaja ili ovlašćenja, prekoračenjem granice svog službenog ovlašćenja ili nevršenjem svoje službene dužnosti pribavi sebi ili drugom fizičkom ili pravnom licu kakvu korist, drugom nanese kakvu štetu ili teže povredi prava drugog, kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina.

(2) Ako je izvršenjem dela iz stava 1 ovog člana pribavljena imovinska korist u iznosu preko četiristo pedeset hiljada dinara, učinilac će se kazniti zatvorom od jedne do osam godina.

(3) Ako vrednost pribavljene imovinske koristi prelazi iznos od milion i petsto hiljada dinara, učinilac će se kazniti zatvorom od dve do dvanaest godina.