Štajnfeld: Želela sam samo da izađem živa 1Foto: printscreen / Insajder

Sve što se desilo poslednjih dana u slučaju glumice Danijele Štajnfeld, koja je za silovanje optužila kolegu Branislava Lečića, pokazuje da su njeni strahovi bili opravdani – ćutala je godinama jer je pretpostavljala da će u ovakvom društvu – osim institucijama morati i javnosti da dokazuje da je žrtva, piše Insajder. Ceo slučaj preuzelo je tužilaštvo, ali se javnost podelila.

– Ja ne bih nikad mogla ni da sanjam da ste mi rekli pre godinu ili dve dana da ću da sedim u razgovoru sa vama i da govorim na ovu temu. Ja bih rekla to se nikada neće desiti. Ja sam morala da zacelim, morala sam da nađem snagu i hrabrost da se suočim sa činjenicom da ću da progovorim javno, objašnjava Danijela Štajnfeld u ispovesti za Insajder.

– Kada sam došla u Ameriku bila sam potpuno nesvesna da moje telo u stvari tako čvrsto ‘drži’ traumu. Ja nisam uopšte spavala, imala sam strašne nesanice i manjak apetita. Htela sam da pijem, a nikada nisam pila alkohol što je za mene bilo neuobičajeno. Onda, odjedanput flešbekovi i jedan flešbek me je tako na ulici doveo do napada panike, a ja sam izgubila disanje. Više nisam mogla da izlazim na ulicu i plašila sam se ljudi koji su bili nepoznati, ukoliko bih videla crni auto na ulici, u kojima je mene on odvezao na to mesto, sve to bi napravilo napad panike, kaže Danijela i dodaje:

„Najduže mi je trebalo da vremena da kažem, anonimno, zvala sam tu neku SOS liniju anonimu u Americi, reč silovanje. Tu reč sam izgovorila tek posle tri ili četiri godine, nakon toga što mi se desilo. Živela sam sa mentalnim stanjem koje je bilo skroz poremećeno“, priča Danijela. Kaže da joj je dugo trebalo da skupi hrabrosti, kako bi roditeljima saopštila da je doživela jedan tako gnusan zločin.
„Nisam htela da saopštim roditeljima odmah, zato što sam razumela da će oni osećati veliku nemoć“, priča Danijela, koja je otkrila u svom dokumentarnom filmu „Zaceli me“ da je žrtva silovanja.

„Živim sa mojim mentalnim stanjem koje je bilo poremećeno. Ja sam bila preplašena, plačljiva. Stalno sam padala u panične napade. Mislila sam da će to biti celog života i da to neću moći nikada nikome da kažem, da ja neću moći normalno da radim svoj posao, to mi je zvanje i moja najveća pasija, to me je jako poražavalo. Nisam imala interne, ni eksterne stubove oslonca. Ja nisam htela da se ubijem iz impulsa, nego sam mislila da je to nešto najracionalnije što ja to mogu da uradim. Nisam mogla da razumem da postoji bilo kakvo svetlo na kraju tunela“, poverila se ona, pa dodala da su joj lekari konstatovali posttraumatski poremećaj, od čega se lečila dve godine.

„Lečila sam se od posttraumatskog stresnog poremećaja oko dve godine. U to vreme nisam mogla da funkcionišem normalno kao osoba, da se osećam sigurno na puno mesta. Bila sam uglavnom zatvorena, ako bih trebala da idem na audicije i na tom mestu bi bio neko ko bi me podsetio na njega počela bi mi teškoća sa disanjem i onda sam izlazila iz tih soba. To je mučno, kada gledate sebe i svu svoju snagu i samopouzdanje, normalno funkcionisanje ste izgubili. Od toga sam se lečila sa raznim lekarima i institucijama sa psihijatrima i psihoterapeutima. U jednom momentu sam bila u stvari predmet istraživanja posttraumatskog stresa na Kolumbijskom institutu. To jeste dokaz da se zlostavljanje i atak desio, može da se meri funkcionisanje mozga u stvari. Jako lako može da se dijagnostikuje koje su posledice traume. Kad budete zlostavljani ne postoji šansa da nemate posledice traume. To je jedan od najgorih napada koje čovek može da preživi“, rekla je Danijela.

Ona je prošle sedmice došla iz Amerike u Srbiju samo da bi dala iskaz tužilaštvu i rekla ime kolege kog optužuje za silovanje.

„Moje osećanje dok sam bila tih par sati u toj kući je da ja samo hoću da izađem živa, ništa me drugo nije interesovalo. U momentu kada sam videla šta će se sve izdešavati, ja nisam mogla da funkcionišem, nisam mogla da govorim“, rekla je Danijela.

Podsetimo, glumac Branislav Lečić saslušavan je u policiji više od sedam sati povodom optužbe koleginice Danijele Štajnfed da ju je pre devet godina silovao.

Komentari

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

13 reagovanja na “Štajnfeld: Želela sam samo da izađem živa”

  1. kaze da je imala 21, a da se desilo 2012. Inace ima 37 (godiste 1984). Treba biti precizan i dosledan, posebno u deyaljima

    • Vise puta je ponovila tacan datum dogadjaja u svojim intervjuima, 7. maj 2012.. Dakle pre 9 godina, kada je imala 28.

    • Eh, to je bas najvaznije. Fasciniran sam cinjenicom, koliko nas narod voli preciznost i detalje?!

      • Osoba stara 28 godina je daleko zrelija, iskusnija i stabilnija od osobe stare 21 godinu. Zato je važno biti tačan.

        • prvo, radi se o kredibilitetu. Dalje, naravno da je razlika od 7 godina ogromna. A osoba od svoje 21 do 28 godine moze da zavrsi fakultet, magistrira, zaposli se, stupi u brak i dobije dvoje ili troje dece

      • Мене више фасцинира заинтересованост „нашег народа“ за законитост и правну процедуралност! Народни судови ипак нису однели „више него убедљиву“ победу у слабашној и запуштеној српској јавности!… Можда и није све изгубљено? Чудни су путеви Његови…

      • Kriminalistika voli preciznost i detalje jer od toa zavisi kvalitet dokaza koji se obezbedjuju na sudjenju. Da li je delo pocinjeno u kuci ili u kolima – nije svejedno jer se mesto izvrsenja krivicnog dela uzima kao izuzetno vazno zbog materijalnih tragova ili vestacenja verzija price okrivljenog i zrtve. Jaka negativna ili pozitivna i prijatna osecanja i dogadjaji ovako emoconalno obojeni imaju tendenciju cvrstog zapamcivanja – uspomene na te dogadjaje su jasne skoro kao film, ili, zbog velike traume potisnute skoro do potpune amnezije. Je li sad jasno Knezevicu?

    • Sve silovatelje na dozivotnu radnu robiju! Prijavite gadove odmah! Ne cekajte ni casa!

  2. Ako je nešto bilo, dokazati ili Lečićevu krivicu ili njenu lažnu prijavu. Cela priča mi više liči na nešto sumnjivo u celoj stvari. Ne osuđujem nikoga bez dokaza krivice, a to radi tužilaštvo ( naravno ako nije korumpirano što je kod nas vrlo moguće).

Komentari

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.