Stogodišnjica smrti uglednog akademika Dragoljuba Pavlovića 1Foto: Matea Milošević/Univerzitetska biblioteka "Svetozar Marković"

Dr Dragoljub Draža Pavlović bio je uticajan akademik i prvi predsednik Privremenog narodnog predstavništva u Jugoslaviji, navodi Pravda.

Stogodišnjica smrti uglednog akademika Dragoljuba Pavlovića 2
Foto: Screenshot Digitalna.nb.rs

On je, u narodnom pokretu od donošenja ustava 1888. pa sve do ujedinjenja našeg naroda 1914, a kasnije i do svoje smrti 1920. godine, zauzimao vidno mesto na kulturnom i političkom polju.

Rođen je u Knjaževcu 16. juna 1867. godine, gde je završio osnovnu i srednju školu, a nakon toga se upisao na Filozofski fakultet u Beogradu, na filološko-istorijski odsek.

Od 1889. je predavao istoriju u Zaječaru, gde je ostavljao utisak izvanrednog predavača, koji je svojom ironijom činio predavanja još zanimljivijim, a uz sve to je umeo da oživi prošla vremena.

Tamo je, zajedno sa profesorom Svetozarom Simićem, pokrenuo list ,,Timočanin“ i u njemu je štampao svoje prve pripovetke, kao i veći broj kratkih pisama i književnih zapisa, a 1895. godine je položio doktorat u Beču, izradivši tezu ,,Istorizam i racionalizam“.

Najviše su ga zanimale pojave iz srpskog života u 18. i 19. veku, vreme austrijske okupacije prvom polovinom 18. veka. Njegovi radovi su uglavnom posvećeni baš tom periodu istorije našeg naroda.

Njegova reč u Privremenom narodnom predstavništvu je najuspelija sinteza našeg narodnog pitanja i jedan od najlepših sastava proze na našem jeziku.

,,To priznanje je priznanje i Narodnoj skupštini, čiji se rad može kritikovati, ali naša istorija će priznati njenu patriotsku ulogu u našem nacionalnom ujedinjenju“.

Celokupan tekst možete pročitati na sajtu Narodne Biblioteke. 

Stogodišnjica smrti uglednog akademika Dragoljuba Pavlovića 3
Foto: Screenshot Digitalna.nb.rs

List Vreme preneo je izveštaj DNB-a o napadu na luku Port Sudan, ali i o celokupnom vojnom položaju u Africi.

Na aerodromu Džehajt je pričinjena velika šteta i uništeno oko 12 aviona, dok je u luci zapaljeno ogromno skladište.

Iz te luke se prostirala železnica preko Južnog Sudana ka Kartumu, a sve je to bilo zauzeto od strane Italijanske vojske.

Stizala su pojačanja sa svih strana, iz Indije i južne Afrike, a to su Italijani osetili pa su razvili sistematsku strategiju.

Plan je bio da unište sve železnice, drumove, da zauzmu morsku oblast i tako produže napredovanje dublje u Južni Sudan, duž reke Atbara i da tako stignu do prestonice Kartume.

Englezi su u južnom Sudanu raspolagali samo sa dve železnice, od kojih je jedna već bila prekinuta, što je dovelo do napredovanja Italijana na dva velika fronta: na severo-zapadnoj granici Etiopije i na južnoj granici u pravcu Kenije.

Celokupno izadnje može se čitati na sajtu Narodne biblioteke.

„List Danas svakoga dana prelistava glavne vesti na današnji dan pre 80 godina, tačnije 1940. godine. Predmet analize su dnevni listovi Vreme i Pravda, koji danas ne postoje. Ideja jeste da se čitaoci vrate u prošlost, da sa vremenske distance vide kako su izgledale vesti, ali i kako su novinari, pa i sami sugrađani, razmišljali u Srbiji u turbulentnom periodu između dva rata i pred sam početak Drugog svetskog rata. Pored političkih vesti, objavljivaćemo i društvene, ekonomske, ali i vesti iz domena zabave i sporta.

Projekat je realizovan u saradnji i uz materijal iz digitalne arhive Narodne biblioteke Srbije i Univerzitetske biblioteke „Svetozar Marković“.“

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.