Strah od nestabilne vlade

Grčki konzervativci uvereni su da će pobediti na parlamentarnim izborima u nedelju, ali ne i u to da će imati većinu dovoljnu za stabilnu vladu. Premijer Kostas Karamanlis, trenutno na vrhu liste popularnosti, bori se da ostvari pobedu koja bi mu obezbedila komotnu većinu u parlamentu.
Nepovoljni izgledi za Karamanlisa otvorili su se posle smrtonosnih požara krajem avgusta, podela na desnici i usvajanja novog izbornog zakona koji je bliži sistemu proporcionalnog predstavljanja od prethodnog. Karamanlis, koji će sutra proslaviti 51. rođendan, siguran je da će njegova partija pobediti, ali upozorava da će nestabilni parlament ubrzati raspisivanje novih izbora.
„To nije ucena, niti pritisak, već moj iskreni stav. Nema osnova za koaliciju s bilo kojom opozicionom partijom“, izjavio je premijer. Karamanlis je na vlast došao 2004. kao najmlađi predsednik vlade u istoriji Grčke. Njegova stranka Nova demokratija najpopularnija je već šest godina. Međutim, konzervativci koji su gotovo sve osamdesete i devedesete godine prošlog veka proveli u opoziciji pogođeni su okolnostima koje su nastupile.
Posle svake od tri uzastopne izborne trke 1989. i 1990. Nova demokratija je osvajala samo po 151 mesto u parlamentu koji ima 300 poslanika. Usled tako tanke većine vlada je bila paralisana radničkim nemirima i spoljnopolitičkom krizom, da bi 1993, posle odvajanja jedne frakcije, bila srušena. „Postoji jasna potreba za snažnom većinom. Iracionalno je i nezahvalno to što neke opozicione partije napadaju takvu potrebu, što Grčku može učiniti zemljom kojom je nemoguće vladati“, izjavio je Konstantin Micotakis, predsednik vlade iz redova Nove demokratije koja je pala 1993.
Prema novom izbornom zakonu 260 mesta u parlamentu raspodeljuje se na osnovu proporcionalnog sistema, dok 40 automatski povlači partija koja na izborima osvoji najveći broj glasova. Od promene zakona mogu profitirati manje stranke čija popularnost geografski više varira.
Nova demokratija, prema istraživanju kompanije GPO od 31. avgusta, mogla bi da osvoji 37,4 odsto glasova, a vodeća opoziciona Socijalistička partija 36 odsto. Podrška za Komunističku partiju procenjena je na 7,6, a za Levu koaliciju na 4,2 odsto. Procene kazuju da će desničarska Pravoslavna saborna partija najviše profitirati od birača razočaranih u Novu demokratiju, te osvojiti 4,7 odsto glasova (izborni „prag“ je tri odsto).