Foto: Danas

Dajen Orentliher ukazala je da je jedan od najbitnijih citata u njenoj knjizi izjava jedne je aktivistkinje iz Bosne, a koja glasi: „Problem sa Tribunalom su očekivanja koja smo postavili“. Prema rečima Orentliher, sudovi ne mogu da isprave političku realnost.

– Pozitivni uticaj Tribunala je bio znatno osjetniji u prvom periodu njegovog djelovanja i početkom prve decenije 21. veka. Nakon toga njegov uticaj je znatno smanjen, istakla je Orentliher, dodajući da je Tribunal na mnoge načine razočarao veliki broj žrtava, međutim u razgovoru s njima izrazili su da je dobro što je postojao“.

Hrvoje Klasić, istoričar iz Hrvatske, istakao je da „ovdje niko nije poražen i niko ne osjeća sram“.

– Ovdje ne postoji taj sram, koji je postojao u posleratnoj Nemačkoj, od koga ne lično možemo da pričamo o Srebrenici, onome što se desilo na Ovčari, posle Oluje…

Erna Mačkić, analitičarka Balkanske istraživačke mreže iz Bosne i Hercegovine, ukazala je da se najveći broj presuda koje je doneo Tribunal odnose na BiH.

– Bitno je napomenuti da je Tribunal doneo presude i utvrđene činjenice koje se nikada ne bi desile da nije bilo Tribunala… U BiH mi imamo stalno osporavanje činjenica, posebno oko obeležavanja godišnjice genocida u Srebrenici. I najveći deo dolazi iz RS, gde se Tribunal naziva i „sudom protiv Srba“. To je posebno intezivno prilikom izbornih kampanja, naglasila je Mačkić. Kako je navela, kada se u Banjaluci prikazuje film o seksualnom zlostavljanju žena i muškaraca tokom rata, gde su velik deo gledalaca studenti istorije, postavljaju se pitanja nacionalne pripadnosti onih koji govore o zlostavljanju.

Adriatik Kelmendi, kosovski novinar, rekao je da je većina ljudi na Kosovu o Tribunalu izgradila mišljenje na osnovu dva neuspeha – nedonošenje pravosnažne presude Slobodanu Miloševiću i, s druge strane, suđenja sadašnjem premijeru Ramušu Haradinaju.

– Na Kosovu danas kada se govori o žrtvama na Kosovu govori se samo o albanskim žrtvama a nealbanske se ne pominju. Kada se govori o nestalima, od ukupnog broja nestalih, uvek se pominje samo broj nestalih Albanaca ili samo broj nestalih Srba. Danas se govori o ideji razgraničenja ili korekcije granica. To bi značilo da ni nakon 20 godina nismo sposobni da živimo zajedno, rekao je Kelmendi.

U transportima tela učestvovalo 110 ljudi
Nemanja Stjepanović, novinar iz Srbije, podsetio je da je utvrđeno 110 imena ljudi koji su učestvovali u transportima telima, te da većina njih nije snosila nikakve posledice, čak su i napredovali nakon toga. „Dok smo mi čekali da Tribunal ispuni naša očekivanja, protivnici Tribunala su sve vreme stavljali klipove u točkove Tribunalu“, rekao je između ostalog Stjepanović.