Ona je za to vreme bila u kolima i čekala da se „mediji raščiste“.

Svi koji misle da se Stanojković plaši medija da je u stanju da se krije u automobilu kako bi ih izbegla – naivni su. Nije ona uopšte uplašena. Nije ni nespremna. Naprotiv, ona se prema medijima ponaša u skladu s ponašanjem svih vladajućih instanci i onih njima bliskih. Nije tužiteljku za ratne zločine ništa sramota i nije ona neiskusna. Njoj se jednostavno može. I nije joj ovo prvi put.

Snežani Stanojković se toliko može da je ukinula službu za informisanje čim je postala nova tužiteljka za ratne zločine. Nekada je ovo Tužilaštvo imalo dve osobe koje su se bavile odnosima s javnošću, ali od maja ove godine, otkako je Stanojković preuzela šefovsku poziciju, te službe više nema. Kako nema službe, tako nema ni pristupa nas „nepodobnih“ novinar/ki radu Tužilaštva za ratne zločine.

Iako sam slala nekoliko molbi/zahteva, nikad mi niko ništa nije odgovorio iz Tužilštva za ratne zločine otkako ga je pod svoje stavila Stanojković. Poslednji takav zahtev poslala sam pre nešto više od mesec dana i bio je u vezi sa istragom protiv generala Dragana Živanovića, koja je pokrenuta još 2014. zbog sumnje da je znao, a nije sprečio ratne zločine nad albanskim civilima na Kosovu 1999. Ništa od Tužilaštva nisam saznala, ali tvrdi smo mi novinari/ke orasi, možemo mi i drugim kanalima doći do informacija. Srećom po javnost, nesrećom po Tužilaštvo.

Ne samo što ova vlast pokušava da stavi tačku na procesuiranje ratnih zločina, saradnju s Haškim tribunalom, što svim silama relativizira istoriju i svoju ulogu u ratovima devedesetih, što haške osuđenike dočekuje kao heroje, što ih prima u svoje vladajuće redove, što im daje da drze predavanja na Vojnoj akademiji… Ova vlast pokušava na svaki način da isključi nas „nepodobne“ medije da dođemo do podataka, informacija, istine…  

Evo, krenimo od ophođenja one najviše vladajuće istance prema medijima – Aleksandra Vučića. On odgovara na pitanja isključivo njemu podobnih medija. A ako mu se postavi „nepodobno“ pitanje, istog momenta kreće u napad tog „nepodobnog“ novinara/ke, pa kreće drama i patetika kako je on uvek žrtva… Nikad ne odgovori na postavljeno pitanje.

Kako se ponaša gradonačelnik Beograda Siniša Mali? On se toliko izveštio u izbegavanju nas „nepodobnih“ medija da mu zaista treba dati orden. Nekima je, poput Danasa, cak zabranjen pristup njegovim događajima.

U izbegavanju medija „najbolja“ je republička tužiteljka Zagorka Dolovac. NJe u medijima skoro pa NE-MA. Kada ste poslednji put pročitali nešto o toj ženi? Informacije – i to poptuno jednostrane – o tome „šta radi“ mogu jedino da se nađu na sajtu Republičkog tužilaštva. I to je to. NJena PR služba se ni iz kurtoazije ne trudi da sarađuje sa nama „nepodobnim“ medijima.

Pa kad se može njima, što se ne bi moglo i Snežani Stanojković. To je slika srpskog tužilaštva, a to slika i prilika države Srbije.

Autorka je novinarka Danasa