Njihovo detinjstvo je prekinuo rat 1Foto: Medija centar

U sećanje na tih 1.113 mališana, u Dokumentacionom centru Kosova (DCK) u Prištini Fonda za humanitarno pravo Kosovo, postavljena je izložba „Bilo jednom, ne ponovilo se“.

Staklena soba u DCK-u sadrži svu težinu života mališana koje je prekinuo rat.

Izložba je smišljena tako da se gleda iz dečije perspektive, te predmeti vise u vazduhu, kao da su uspavani u staklenoj kutiji.

Svaki predmet predstavlja ličnu priču dece i njihovog prekinutog detinjstva.

Izložba je poziv na suočavanje i razmišljanje, na dijalog i lečenje, na izgradnju kolektivnog sećanja, kažu organizatori.

FHP Kosovo i beogradski FHP još od 1999. godine, a u sklopu projekta „Kosovska Knjiga Pamćenja“, prikupljaju podatke o ubijenim i nestalim osobama od 1. januara 1998. do 31. decembra 2000.

– Najvažniji izvor informacija u procesu dokumentovanja ljudskih gubitaka su članovi porodice žrtva. U periodu od 20 godina istraživanja na terenu, FHP i FHP Kosovo su uspostavili kontakte i intervjuisali gotovo svaku porodicu koja je imala ubijenog ili nestalog člana. Bez ove saradnje s porodicama žrtava, koja je izgrađena u projektu „Kosovska Knjiga Pamćenja“, bilo bi nemoguće osmisliti i pripremiti izložbu „Bilo jednom, ne ponovilo se“ – ističe za Danas Bekim Blakaj, direktor FHP Kosovo.

Upitan o izložbi, Blakaj odgovara da „bez obzira što FHP Kosovo nije imao iskustvo na polju memorijalizacije, ipak smo imali potrebu da uradimo nešto što će doprineti stvaranju i održavanju sećanja na stradalu decu, najdelikatniju kategoriju žrtava“.

– Smatrali smo da izložba mora da sadrži sva imena dece koja su stradala, njihove slike i lične predmete, a nikako sadržaj koji može da stvori negativne emocije. Među ličnim predmetima dece ima odeće i obuće, igračaka, crteža… Angažovali smo tim eksperata – kustoskinju, dizajnerke materijala i prostora – koje su radile zajedno s nama na realizaciji cele izložbe – ukazuje Blakaj za naš list.

Kako objašnjava, izložba sadrži i audio iskaz osobe koja je preživela masovno ubistvo svoje porodice, kao i profesionalne fotografije, koje prikazuju decu u raznim situacijama tokom rata.

– Duboko verujemo da će ovakva izložba probuditi saosećanje posetilaca sa žrtvama i njihovim porodicama, bez obzira na njihovu etničku i drugu pripadnost – naglašava Blakaj.

Naš sagovornik ukazuje da mnoge porodice čija su deca stradala nisu uspele da sačuvaju nijedan njihov predmet, da neke porodice nemaju čak ni fotografiju deteta, jer su im kuće spaljene zajedno sa svim stvarima.

– Uskoro ćemo objaviti i katalog izložbe, koji će sadržati nekoliko razgovora s roditeljima dece čiji su predmeti deo izložbe. Bili smo iznenađeni kako su porodice odmah prepoznale i razumele važnost izložbe. Jedna žena je imala samo jedan predmet svoga deteta. Rekao sam joj da ćemo razumeti ako ne može da nam ga da za izložbu, ali ona je rekla: „Ne, ovde, kući samo ja gledam taj predmet, a tamo, na izložbi, puno ljudi će videti“ – priča Blakaj.

U tom smislu, kaže naš sagovornik, u FHP Kosovo nisu se nadali brojnim pozitivnim reakcijama posetilaca, a naročito članova porodica stradale dece.

„Skoro svi su imali samo reči pohvale, a veliki broj njih je svoje utiske o izložbi napisalo u knjizi za posetioce. Ima onih koji su napisali da je izložba jedinstven način stvaranja pamćenja dece kroz njihove lične predmete. Takođe, veliki broj posetilaca je u svojim utiscima navelo da izložba treba da bude podsetnik da nikada više se ne sme biti rata“, kaže Blakaj.

Kako dodaje Danasov sagovornik, porodice dece doživljavaju izložbu kao mesto za njihovu komemoraciju.

„Više njih nam je reklo da im izložba donosi duševni mir. Neki roditelji dolaze i po nekoliko puta“, ističe Blakaj, dodajući da je izložba trebalo da bude postavljena u Beogradu i Sarajevu, ali da to nije bilo moguće zbog pandemije izazvane virusom korona.

– Umesto toga, pripremili smo virtuelnu izložbu, koja je već postavljena na sajtu FHP Kosovo, a promovišu je i naši partneri FHP i TJAR – naglašava Bekim Blakaj.

Na Kosovu nema spomenika deci

Na pitanje koliko je učinjeno na memoralizaciji na Kosovu, Bekim Blakaj odgovara da su spomenici uglavnom podignuti bez dobro razrađenih urbanih i prostornih planova i bez prethodnih javnih konsultacija. „Pored toga, samo ograničen broj memorijala se nalazi pod pokroviteljstvom i zaštitom institucija. Veliki broj memorijala je podignut privatnim inicijativama i donacijama. Očigledno da je u memorijalizaciji više prostora dato vojnim žrtvama nego civilnim. Do sada nije podignut spomenik posvećen samo stradaloj deci“, ističe Blakaj za Danas.

Svi zainteresovani izložbu mogu virtuelno da pogledaju na ovom linku: https://hlc-kosovo.org/themes/fdh/assets/360/ekspozita.html

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.