“Nordijski model” pomirenja najbliži našem regionu 1Foto: FoNet/ Aleksandar Mijailovic

Promenili su se režimi i u Srbiji i Hrvatskoj, na vlasti više nisu bile ratne opcije, a što se tiče Bosne i Hercegovine, na vlasti su bili oni koji su se bojali da im haški istražitelji ne zakucaju na vrata. To je bila prilika da se počne sa suočavanjem s prošlošću – ističe za Danas Aleksandar Popov, kopredsednik Igmanske inicijative za Srbiju.

Povod za razgovor sa Popovim je obeležavanje decenije postojanja Igmanske inicijative, a upravo je naš sagovornik za tu priliku napisao knjigu “Marš dug dve decenije”, čiji je izdavač Dan Graf.

– Mi smo 2001. godine formirali grupu kako bismo napravili naš model suočavanja s prošlošću. U to su bili uključeni ugledni intelektualci: Živorad Kovačević, Čedomir Čupić, Zoran Pusić… Radeći na tom modelu suočavanja s prošlošću, zaključili smo da nijedan model ne može da se preslika na ove prostore, niti južnoafrički, niti čileanski. Pa čak ni francusko-nemački model pomirenja nije potpuno primenjiv na naš region. Zaključili smo da je “nordijski model” najbliži našim prostorima, jer je to model pomirenja, odnosno model saradnje kroz koji su te zemlje prevazilazile dešavanja iz prošlosti. Nordijski sistem je sličan ovim prostorima, jer postoji jezička sličnost, geografska i ekonomska povezanost. Takođe, neke zemlje su članice Evropske unije i NATO pakta, dok druge nisu. Dakle, vrlo slično našem regionu – ukazuje Popov.

Kako dodaje Danasov sagovornik, Vojislav Koštunica je u to vreme formirao komisiju za pomirenje, koja je u stvari, kompromitovala celu priču o tome, jer je promovisala samo jednu stranu istine.

– Ta komisija je doživela debakl, a sličan pokušaj je bio u BiH. Naše polazište je bilo da se suočavanju s prošlošću mora prići na regionalnoj osnovi, pošto su sukobi i bili regionalnog karaktera. Sve je to preuzeo REKOM – Regionalna komisija za utvrđivanje činjenica o ratnim zločinima i drugim teškim povredama ljudskih prava počinjenim na teritoriji nekadašnje SFRJ od 1. januara 1991. do 31. decembra 2001. godine – koji je dosta odmakao, ali nažalost, nije dočekao finale. Naime, nije postojala saglasnost pojedinih država regiona, tako da ta Regionalna komisija neće biti formirana. Ne postoji politička volja za to – naglašava Popov.

Prema njegovom mišljenju, o regionu se sada može govoriti kao o zapaljivom gorivu, pogotovo kada se obeležavaju godišnjice, poput Srebrenice ili “Oluje”.

– Godišnjice zločina su razlog za varničenje. Lideri se tada pokazuju kao veliki zaštitnici svoje nacije, ima dosta osvetničkih tonova. A ako nemamo demokratske odnose unutar jedne zemlje onda nema nikakve osnove da se pokrene proces suočavanja s prošlošću – objašnjava Popov.

Naš sagovornik podseća da je EU izvršila veliki pritisak na Srbiju da donese deklaraciju u kojoj bi se osudio genocid u Srebrenici, i da je tadašnja demokratska opcija na vlasti napravila “solomonsko rešenje” usvojivši deklaraciju u kojoj se osuđuje zločin u Srebrenici na način na koji je to utvrdio Međunarodni sud pravde.

– Dakle, izokola je rečeno da je to genocid. Takođe, odmah je usvojena deklaracija u kojoj se osuđuju zločini nad srpskim narodom – ukazuje Popov. Na naše pitanje zašto je međunarodna zajednica poslednjih godina odustala od ovog regiona, naš sagovornik odgovara da za to postoji više razloga.

– EU je prošle decenije ušla u ekonomsku krizu, pa potom u migrantsku krizu, a vidljiva je i kriza odnosa u samoj Uniji. Pojedine zemlje koje su na brzinu primljene, ne poštuju osnovna demokratska pravila. EU, zaokupljena samom sobom, ispustila je region iz vida. Ovde su na scenu nastupile ratne stranke – u Srbiji presvučeni radikali, odnosno SNS, u Hrvatskoj HDZ… Došlo je do regresije, devedesete su počele drugačije da se tumače. Za heroje se proglašavaju oni koji su vršili zločine, revidira se novija istorija, pa čak i istorija Drugog svetskog rata – ističe Popov.

Kako naglašava, EU je ipak sada svesna da ako u našem regionu opet počne da se puca, može da se zapali i šire područje.

– Devedesetih godina smo imali situaciju da su EU i SAD mogle da drže pod kontrolom područje oko mesta sukoba, ali, pitanje je da li bi sada mogle da drže kontrolu – ukazuje Aleksandar Popov.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.