Od torture do nepravičnog suđenja

Fond za humanitarno pravo (FHP) je aktivno učestvovao u praćenju ovih sudskih postupaka, kao i u angažovanju advokata koji su štitili interese optuženih, a najnoviji izveštaj FHP-a „Suditi nekažnjeno: Uloga tužilaca i sudija u montiranim procesima protiv kosovskih Albanaca 1998-2000. godine“, ukazuje na brojne povrede elementarnih ljudskih prava tokom krivičnih postupaka, te način na koji su postupali tužioci i sudije.

Takođe, izveštaj, koji će danas biti predstavljen u Medija centru, a u koji je naš list imao uvid, ukazuje i na oglušivanje o brojne navode optuženih da su bili izloženi torturi i nečovečnom postupanju kako bi im se iznudila priznanja u prethodnom postupku, uskraćivanje prava na adekvatnu odbranu, na prevodioca, na dostavljanje prepisa presude u zakonom propisanom roku, izvođenje i ocenu dokaza u skladu sa zakonom i niz drugih povreda koje se mogu podvesti pod grubo kršenje prava na pravično suđenje, zagarantovano tada važećim domaćim i međunarodnim propisima.

„Osim dokumentovanih povreda zagarantovanih prava, izveštaj pokazuje da se najveći broj sudija i tužilaca koji su postupali u ovim predmetima

i danas nalazi u institucijama sistema. Neki od njih su zadržali svoje funkcije, veliki broj njih je napredovao i nalazi se na najvišim pravosudnim i tužilačkim funkcijama u Srbiji, dok su pojedini nastavili da rade u različitim državnim agencijama ili u advokaturi“, navodi se u najnovijem izveštaju FHP-a.

Kako se objašnjava, postupci vođeni protiv kosovskih Albanaca epilog su dobili donošenjem Zakona o amnestiji koji je ukazom od 26. februara 2001. proglasio tadašnji predsednik Savezne Republike Jugoslavije, a kojim je, između ostalog, data i amnestija svim licima koja su učinila, odnosno za koja postoji osnovana sumnja da su učinila krivična dela: sprečavanje borbe protiv neprijatelja, oružana pobuna, pozivanje na nasilnu promenu ustavnog uređenja, udruživanje radi neprijateljske delatnosti i povreda ugleda SRJ, propisana Krivičnim zakonom Savezne Republike Jugoslavije.

„Amnestija je obuhvatila oslobođenje od krivičnog gonjenja, oslobođenje od izvršenja kazne i brisanje osude. Krivično delo terorizma nije obuhvaćeno amnestijom iz 2001. zbog čega je i danas moguće krivično gonjenje za ovo delo“, ističe se u izveštaju i dodaje da je narednim Zakonom o amnestiji, proglašenim 2. jula 2002, data amnestija licima – jugoslovenskim državljanima – koja su u periodu od 1. januara 1999. do 31. maja 2001. na teritoriji opština Preševo, Medveđa i Bujanovac učinila, „odnosno za koja postoji osnovana sumnja da su učinila „, krivično delo terorizma i krivično delo udruživanja radi neprijateljske delatnosti, propisana Krivičnim zakonom SR Jugoslavije.

„I ova amnestija obuhvatila je oslobođenje od krivičnog gonjenja i oslobođenje od izvršenja kazne“, piše u izveštaju. U svojoj arhivi, FHP je na početku rada na ovom izveštaju posedovao 140 optužnica koje su podnete protiv kosovskih Albanaca širom Srbije, 97 prvostepenih presuda okružnih sudova Srbije, 40 žalbi koje su advokati osuđenih izjavili protiv prvostepenih presuda, 40 drugostepenih odluka sudova tadašnjeg Vrhovnog suda Srbije, kao i četiri odluke Saveznog suda koji je postupao po zahtevima za vanredno ispitivanje pravnosnažne presude.

FHP je uputio i zahteve za pristup informacijama od javnog značaja Višim sudovima u Srbiji kod kojih se nalazi arhiva nekadašnjih okružnih sudova, a koji su postupali u ovim krivičnim predmetima. Takođe je upućen i zahtev Ministarstvu odbrane koje čuva arhivu nekadašnjih vojnih sudova i vojnih tužilaštava u Srbiji. Viši sudovi u Kraljevu, Prokuplju, Nišu, Zaječaru i Leskovcu omogućili su predstavnicima FHP-a da skeniraju kompletne spise u ovim postupcima koje su posedovali u svojoj arhivi i koji su poslužili kao izvor za izveštaj. FHP je na ovaj način prikupio preko 10.000 strana sudskih spisa, koje su analizirane u ovom Izveštaju.

Premeštanje zatvorenika i predmeta

„Krajem 1996. i početkom 1997. okružna javna tužilaštva sa teritorije Kosova počela su u velikom broju da podižu optužnice protiv kosovskih Albanaca… Sa povlačenjem vojnih i policijskih snaga, na teritoriju Srbije prebačeni su i svi zatvorenici koji su se nalazili u zatvorima na Kosovu… Premeštanje zatvorenika pratilo je i premeštanje ovih sudskih predmeta po sudovima u Srbiji. U krivičnim predmetima koji su premešteni sa Kosova postupale su sudije sa Kosova, ali i sudije iz Srbije koje su prethodno bile upućene na ispomoć sudijama na Kosovu… I pored činjenice da je privremena administrativna misija Ujedinjenih nacija na Kosovu (UNMIK) nakon preuzimanja administracije formirala okružne sudove u istim gradovima u kojima su oni ranije postojali na teritoriji Kosova, sudovi izmešteni na teritoriju Srbije su nastavili da postupaju u predmetima koji su premešteni zajedno sa zatvorenicima…“, piše u izveštaju FHP-a.