Podignute tri optužnice, nema saradnje sa Kosovom 1Foto: FoNet/ Dragan Antonić

Tri predmeta su spojena uz ranije pokrenute, tako da je od 73 predmeta pravosnažno okončano 49, jedan je obustavljen zbog smrti optuženog, a u tri predmeta su odbačene optužnice zbog procesne nesposobnosti optuženih, dok je 20 predmeta u toku.

U pravosnažno okončanim predmetima osuđeno je ukupno 70, a oslobođeno 52 optuženih – navodi se u najnovijem, osmom po redu, Godišnjem izveštaju Fonda za humanitarno pravo (FHP) o suđenjima za ratne zločine u Srbiji u 2019. godini.

FHP je tokom prošle godine pratio sva suđenja za ratne zločine u Srbiji, odnosno ukupno 24 predmeta pred odeljenjima za ratne zločine Višeg i Apelacionog suda u Beogradu. Kako se dodaje, u ovom periodu, Tužilaštvo za ratne zločine podiglo je tri optužnice protiv tri lica.

Time je nastavljen negativan trend podizanja malog broja optužnica, protiv malog broja osumnjičenih, gde su optužnice uglavnom rezultat ustupanja predmeta iz BiH, a ne vođenja istraga srpskog Tužilaštva. Ukazuje se da je u 2018. podignuto devet novih optužnica.

„Imajući u vidu da je, prema podacima Tužilaštva za ratne zločine iz novembra 2019. u fazi predistrage 2.557 predmeta, dok je u fazi istrage samo 15 predmeta, ovakvim tempom rada će u narednom periodu biti rešen zanemarljivo mali postotak predmeta ratnih zločina“, naglašava se u Izveštaju.

FHP ukazuje da se sve tri optužnice odnose na neposredne izvršioce ratnih zločina bez ikakvog čina.

„Time je nastavljena praksa neprocesuiranja počinilaca na višim pozicijama u nekadašnjoj vojnoj, policijskoj i političkoj hijerarhiji Srbije, odnosno SRJ“, podseća FHP u svom novom izveštaju.

Navodi se i da je Odeljenje za ratne zločine Višeg suda u Beogradu donelo u izveštajnom periodu prvostepene presude u osam predmeta, dok je Odeljenje za ratne zločine Apelacionog suda u Beogradu donelo četiri presude i jedno rešenje, od kojih su dve presude i rešenje doneti prilikom odlučivanja po žalbama izjavljenim na presude Višeg suda u Beogradu i dve presude po žalbama protiv presuda Apelacionog suda u postupcima u kojima je Odeljenje postupalo u trećem stepenu.

Takođe, tokom ovog perioda, Tužilaštvo za ratne zločine nije podiglo nijednu optužnicu za do sada neprocesuirane zločine koji su izvršeni nad albanskim civilima na Kosovu.

„Poslednja optužnica, podignuta 2019. odnosi se na optuženog, koji je jedan od saizvršilaca u postupku koji se od 2010. vodi u predmetu „Ćuška“, a koji se u ranijem periodu nalazio u bekstvu. Takođe se i ranije podignuta optužnica iz 2014. u predmetu „Ljubenić“ odnosila na tri novoidentifikovana izvršioca istog zločina.

Nasuprot tome, od početka 2013. godine FHP je podneo devet krivičnih prijava za zločine izvršene na Kosovu, i to u Peći, Maloj Kruši, Savinim Vodama, Vučitrnu, Godenu, Kraljanima, Landovici, Pokleku i Đakovici. Međutim, ni protiv jednog prijavljenog do kraja 2019. Tužilaštvo za ratne zločine nije pokrenulo istragu“, ističe se u Izveštaju.

Tužilaštvo za ratne zločine je 20. marta 2019. donelo Pravilnik o anonimizaciji podataka o ličnosti u optužnicama.

„Pojedine odredbe ovog Pravilnika nisu u skladu sa Ustavom Republike Srbije, opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava i potvrđenim međunarodnim ugovorima, niti sa odredbama Zakona o zaštiti podataka o ličnosti i Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja“, navodi se u Izveštaju FHP-a, koji smatra da, osim u situacijama kada je javnost opravdano isključena „ne postoji nijedan razuman, opravdan i u zakonu utemeljen razlog da se imena žrtava ratih zločina ne učine dostupnim javnosti“.

FHP je još u novembru 2016. podneo krivičnu prijavu zbog ratnog zločina izvršenog u selu Lovas protiv Dušana Lončara, bivšeg komandanta Druge proleterske gardijske mehanizovane brigade Jugoslovenske narodne armije, a iz Tužilaštva im je rečeno da se predmet nalazi u predistražnom postupku.

„FHP je u julu 2019. godine podneo još jednu krivičnu prijavu protiv Lončara zbog ratnog zločina protiv civilnog stanovništva izvršenog u selu Bogdanovci u prvoj polovini meseca novembra 1991. ali ni po njoj Tužilaštvo nije postupao“, naglašava se u Izveštaju.

Takođe, u Izveštaju se ističe i odsustvo saradnje Tužilaštva za ratne zločine, koje tokom izveštajnog perioda nije imalo saradnju sa institucijama na Kosovu. FHP smatra da je neophodno uspostaviti mehanizam koji će omogućiti komunikaciju i saradnju Tužilaštva za ratne zločine i tužilaštava na Kosovu.

Efikasan rad Višeg suda

„Tokom 2019. godine Odeljenje za ratne zločine Višeg suda u Beogradu donelo je prvostepene presude u osam predmeta. Imajući u vidu da svih šest sudija iz tog Odeljenja postupaju i u predmetima organizovanog kriminala, ovakav rezultat može se smatrati veoma uspešnim“, piše u Izveštaju FHP-a.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.