Foto: Fonet/Zoran Mrđa

Akcija je počela tačno u 15:48 časova kada se zločin i dogodio.

Miloš Urošević iz Žena u crnom, istakao je da je akcija održana kao podsećanje na zločin kada je srpska vojna formacija Osvetnici, koja je delovala u sastavu Višegradske brigade VRS pod komandom haškog osuđenika Milana Lukića, otela iz voza 671 devetnestoro putnika nesrpskog imena i ubila u selu blizu Višegrada.

– Od nadležnih institucija Republike Srbije zahtevamo da se pocesuiraju ne samo puki izvršioci, nego planeri i nalogodavci ovog zločina, tu pre svega mislimo na čelne ljude Železnice Srbije, VJ i MUP Srbije – rekao je Urošević, dodajući da od Tužilaštva traže da potvrdi optužnicu za ovaj zločin. Kako je naveo, žrtvama otmice treba da se prizna status civilnih žrtava rata, a da Grad Beograd postavi spomen ploču na ulazu u beogradsku železničku stanicu. Na pitanje Danasa da li ovi zahtevi mogu biti ostvareni s obzirom da 24 godine skoro ništa nije urađeno, Marko Milosavljević iz Inicijative mladih za ljudska prava je odgovorio da je sumnja u rad institucija velika, „ali naša dužnost kao građana je da na ovaj dan odamo počast žrtvama, i da ukazujemo na zahteve“.

– U današnjem turbulentnom trenutku važno je da za sve događaje iz devedesetih postoje politički akteri i instance koji će se odrediti prema ovakvim događajima – naveo je Milosavljević.

Skup je protekao bez incidenata, a pojedini Beograđani dovikivali su „izađite i za srpske žrtve tako“.

Pripadnici Vojske Republike Srpske (VRS) su 27. februara 1993. godine iz voza koji je saobraćao na liniji Beograd-Bar oteli i ubili 20 putnika, među kojima je bilo 18 Bošnjaka, jedan Hrvat i jedan strani državljanin afričkog ili arapskog porekla, čiji identitet nije utvrđen. FHP, Žene u crnom, Inicijativa i Sandžački odbor za zaštitu ljudskih prava i sloboda podsećaju na odgovornost institucija Republike Srbije za ovaj zločin, te na činjenicu da porodice žrtava i dalje čekaju na sudsku pravdu u Srbiji, kao i na priznanje statusa porodica civilnih žrtava rata.

Do sada su pronađeni posmrtni ostaci samo četiri žrtve. Telo Halila Zupčevića pronađeno je krajem 2009. godine u selu Sjedača na obali jezera Perućac, a posmrtni ostaci Rasima Ćorića, Jusufa Rastodera i Ilijaza Ličine nađeni su na istoj lokaciji 2010. godine, dok se za ostalim telima i dalje traga. Tokom decembra 2014. u saradnji Tužilaštva za ratne zločine Srbije (TRZ) i Tužilaštva Bosne i Hercegovine, pokrenuta je istraga protiv više lica osumnjičenih za izvršenje ovog zločina.

Pred sudom BiH u oktobru 2015. počelo je suđenje desetorici optuženih, među kojima su Luka Dragičević, komandant Višegradske brigade VRS, Boban Inđić, komandant Interventne čete u Višegradskoj brigadi, te Gojko Lukić, brat Milana Lukića. Međutim, iako je TRZ u martu 2015. podiglo optužnicu protiv pet lica, ona do danas nije potvrđena.

Za zločin u Štrpcima dosad je pravosnažno osuđen samo Nebojša Ranisavljević. U sudskom postupku koji je protiv njega vođen pred Višim sudom u Bijelom Polju (Crna Gora) utvrđeno je da je grupa pripadnika Višegradske brigade, koju je predvodio Milan Lukić, nasilno zaustavila voz u stanici Štrpci, izvela 20 putnika i vojnim kamionom ih odvezla u prostorije osnovne škole u mestu Prelovo kod Višegrada (BiH).

Nakon što su im oduzeli sve vredne stvari i pretukli ih, vezali su ih žicom i odvezli u napuštenu kuću u obližnje selo Mušići, gde su ih Milan Lukić i Boban Inđić ubili. Za to vreme Ranisavljević je čuvao stražu ispred kuće. Kada je jedan od otetih putnika pokušao da pobegne, Ranisavljević ga je ranio, a ranjenika je potom ubio Milan Lukić. Haški tribunal osudio je Milana Lukića na doživotnu kaznu zatvora za zločine nad višegradskim Muslimanima, ali ne i za zločin u Štrpcima.

Tokom suđenja Ranisavljeviću, na osnovu dokumentacije Železničko-transportnog preduzeća „Beograd“ utvrđeno je da je otmica bila unapred planirana i da su predstavnici državnih organa Srbije i SRJ bili upoznati sa postojanjem plana da se na stanici Štrpci izvrši otmica putnika muslimanske nacionalnosti. Ovo preduzeće je odmah po saznanju da postoji takav plan obavestilo nadležne organe, ali ništa nije preduzeto da se otmica spreči. Među organima koji su bili obavešteni su i Ministarstvo odbrane SRJ, Užički korpus VJ kojim je tada komandovao Dragoljub Ojdanić, kao i Državna bezbednost.

Porodice žrtava, od kojih su većina državljani Srbije, suočene su i sa dvodecenijskim ignorisanjem državnih organa nadležnih za brigu o civilnim žrtvama rata – Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja i zbog diskriminatornog zakonskog okvira u Srbiji ne mogu da ostvare status članova porodica civilnih žrtava rata i simbolične beneficije koje ono pruža.

Janković: Prekinuti sramnu praksu prećutkivanja

Beograd – Predsednički kandidat Saša Janković izjavio je juče da nikada neće biti zaboravljen zločin u Štrpcima. Kako je istakao, taj zločin nije do kraja istražen, kao što ni temeljne vrednosti nisu uspostavljene. Janković je, prenosi pokret Apel 100, naveo da mora biti prekinuta „sramna praksa“ prećutkivanja zločina i zanemarivanja porodica otetih i ubijenih. „Nijedan predsednik Srbije do sada nije posetio spomenik ubijenim građanima Srbije u Prijepolju, niti odao poštu žrtvama ovog ratnog zločina. Ta sramna praksa prećutkivanja zločina i zanemarivanja porodica otetih i ubijenih mora da bude prekinuta. Nadam se prilici da to uradim“, naveo je Janković.

Kako je podsetio, kapetan prve klase u penziji Tomo Buzov, etnički Hrvat, odveden je i ubijen sa 18 Bošnjaka zatečenih u vozu, „jer je samo on reagovao i pokušao da zaustavi odvođenje saputnika rečenicom: Šta radite to ljudi, ima li u ovoj zemlji zakona?“

Jovanović: Odgovorni da odgovaraju

Predsednik Liberalno demokratske partije (LDP) Čedomir Jovanović, zatražio je odgovornost neposrednih izvršilaca zločina u Štrpcima i njihovih nalogodavaca. „Moraju odgovarati za zlo koje su učinili, ali ne samo da bi pravda bila zadovoljena, nego da bismo dali primer svima da se politika ludila i zla ne sme nikada ponoviti. U moru obaveza ne smemo izostaviti onu najbitniju – obavezu da kao društvo iskoračimo napred, zajedno sa susedima i Evropom, i odlučno trasiramo put ka sigurnijoj budućnosti za generacije koje dolaze“, rekao je Jovanović, saopštio je LDP. 

Žrtve zločina

Žrtve zločina u Štrpcima su Esad Kapetanović, Ilijaz Ličin, Fehim Bakija, Šećo Softić, Rifat Husović, Halil Zupčević, Senad Đečević, Jusuf Rastoder, Ismet Babačić, Toma Buzov, Adem Alomerović, Muhedin Hanić, Safet Preljević, Džafer Topuzović, Rasim Ćorić, Fikret Memović, Fevzija Zeković, Nijazim Kajević, Zvjezdan Zuličić i jedno nepoznato lice.

Ovaj dodatak se objavljuje uz finansijsku podršku Evropske unije. Sadržaj ovog dodatka je isključiva odgovornost lista Danas i ni na koji način ne odražava stav Evropske unije.