Dve decenije nakon ratova u Hrvatskoj i BiH, i deceniju i po nakon sukoba na Kosovu i Metohiji i u Makedoniji, proces pomirenja na postjugoslovenskom prostoru nije postigao značajnije rezultate, što je posebno vidljivo u stalnim suprotstavljanjima suštinski različitih interpretacija sukoba i odgovornosti njihovih aktera.
Ovi sukobi se, zapravo, i nisu završili 1995, 1999. ili 2001. godine, već samo njihove oružane (direktno nasilne) faze. Većina društvenih i političkih protivrečnosti i dalje je prisutna, dok su neke od njih i ojačane kroz „sukobe narativa“.
Ovo su navodi iz predgovora zbornika radova „Interpretacije jugoslovenskih sukoba i njihove posledice: Između suštinskog neslaganja i dijaloga“, koji su objavili Fakultet političkih nauka (FPN) i nemački Forum Ziviler Friedensdienst (forumZFD). Ovaj zbornik govori o ratovima iz devedesetih i njihovim posledicama, a uredili su je Goran Tepšić, Radmila Nakarada i Nemanja DŽuverović.
Kako se ukazuje u knjizi, ratovi na prostoru bivše Jugoslavije su sastavni i posledični deo svakog „običnog“ sukoba.
„Štaviše, formulisanje konfliktnih i nasilnih prošlosti predstavlja veoma važne činioce transformacije sukoba i izgradnje mira. Sukobljeni narativi su najočigledniji u diskursima političkih elita (posebno u etnički podeljenoj Bosni i Hercegovini), koje ih i dalje polarizuju (čine isključivijim) kroz dnevnopolitičke borbe koje vode, ali i u pravosudnim diskursima Međunarodnog suda pravde (slučajevi BiH protiv Srbije, i Hrvatske protiv Srbije) i Međunarodnog krivičnog tribunala za bivšu Jugoslaviju“, piše u uvodu urednika.
Različiti ratni događaji i akteri, dodaje se, poput zločina u Srebrenici, ili intervencionizma NATO i EU, redovno predstavljaju tačke sporenja u ovim metasukobima, a neretko se isti događaji veličaju i slave kao državni (i nacionalni) praznici u jednoj zajednici, dok se u drugoj obeležavaju kao dani žalosti i sećanja na žrtve.
„Značajnu ulogu u ovim sukobima narativa imaju i pripadnici akademske zajednice, istraživači jugoslovenskih ratova, iz regiona, ali i iz šire naučne zajednice. Tokom poslednjih dvadeset godina objavljen je veliki broj radova o jugoslovenskim ratovima, često promovišući redukcionističke i predrasudne perspektive i interpretacije. Pored naučnih i akademskih posledica, ove interpretacije imaju i širi politički i društveni uticaj. One formulišu narative koji sadrže mnoge kontroverzne stavove i „veštačke“ kategorije, čime retrospektivno konstruišu „stvarnost“ sukoba (reification). Takve interpretacije zapravo imaju dvostruku društveno-političku funkciju, jer ne samo da stvaraju iskrivljenu sliku prošlosti nego i tvore percepcije neprijatelja i agresora, žrtava i trauma, heroja i slavnih događaja – utičući na sukob kroz održavanje ili rekonstrukciju polarizacije i protivrečnosti među suprotstavljenim stranama“, kažu urednici zbornika.
Kako navode, ovi narativi često sadrže veoma subjektivna i stereotipna viđenja prošlosti, sugestivne stavove pune emocionalnog naboja, ideološke konstrukcije, mešanje mitskog i istorijskog, univerzalne istine, političke dogme i propagandu, itd. Interpretirajući prošlost na ovaj način, naučnici (namerno ili ne) daju akademski legitimitet političkim diskursima koji uvećavaju (nasilni) konfliktni potencijal.
„Prepoznajući ovaj problem, njegovu važnost i kontraproduktivnost nametanja i insistiranja na zajedničkim interpretacijama jugoslovenskih ratova, smatramo da je model „agonističkog dijaloga“, koji ističe značaj međusobnog priznavanja i poštovanja različitih interpretacija, odgovarajuća terapija za ove višedecenijske sukobe“, ukazuje se u predgovoru i naglašava da cilj ovakve vrste dijaloga nije da primora predstavnike nekada zaraćenih strana da prihvate zajednički narativ, „već da kroz razgovore o ovim temama dođu do međusobnog priznanja različitih interpretacija, priznanja prava na posebnu interpretaciju, kao i priznanja legitimnosti drugačije pozicije“.
KonferencijaForumZFD, FPN i Nansen dijalog centar Srbija organizovali su konferenciju „Interpretacije jugoslovenskih sukoba i njihove posledice: između suštinskog neslaganja i dijaloga“ u Beogradu, 13/14. novembra 2015. godine. Namera je bila da, okupljajući istraživače iz različitih zemalja i zajednica, damo doprinos raspravi o uzrocima jugoslovenskih sukoba i multiperspektivnosti njihove interpretacije, o uzrocima nasilja i njegovim različitim pojavnim oblicima, kao i da se podstakne dijalog i transformacija sukoba na postjugoslovenskom prostoru. „Zbornik predstavlja jedan od rezultata te konferencije, a stavovi izneti u radovima i izlaganjima potvrđuju našu početnu pretpostavku o nemogućnosti uspostavljanja zajedničke interpretacije i o potrebi za vođenjem agonističkog dijaloga“, kažu urednici Goran Tepšić, prof. dr Radmila Nakarada i doc. dr Nemanja DŽuverović
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
