Nema tužioca za ratne zločine duže od godinu dana, a premijer je juče najavio da ćemo imati tužioca za sedam dana. Do sada je to više puta najavljivao, ali se još nije desilo.

Ipak, ono što daleko više zabrinjava, a AI je ukazao na to – jeste govor mržnje, odnosno činjenica da su prošle godine populistički lideri širom sveta masovno upotrebljavali takvu retoriku da bi „demonizovali“ i „dehumanizovali“ jednu grupu ljudi kako bi se dobila podrška glasača. Kao primer su naveli američkog predsednika Donalda Trampa, predsednika Mađarske Viktora Orbana, indijskog premijera Narendra Modija, predsednika Turske Redžepa Tajipa Erdogana i predsednika Filipina Rodriga Dutertea.

Govor mržnje političara u medijima stanovnicima zemalja Balkana nije stran. Srbija je tokom devedesetih imala prilike da se susretne sa zapaljivom retorikom koja je dovela do ratnih zločina. Zbog toga se Vojislavu Šešelju sudi u Haškom tribunalu. Novinari su tokom devedesetih, pod ruku sa političarima Miloševićevog režima, demonizovali Hrvate i Bošnjake, a tadašnju opoziciju i medije koji su govorili protiv Miloševića proglašavali za izdajnike. Kao posledica takve dugogodišnje retorike, poziva na linč i proglašavanja ljudi koji slobodno misle za izdajnike, ubijeni su novinar Slavko Ćuruvija i premijer Zoran Đinđić, a čitav region se decenijama nije mrdnuo sa pozicija na kojima su bili 1991. godine. Koliko se stvari nisu popravile možda najbolje govori to što su na čelu BiH i Srbije upravo Bakir Izetbegović, koji je tokom rata u Bosni bio lični sekretar svog oca Alije Izetbegovića sve do 1994. godine, i Aleksandar Vučić i Tomislav Nikolić, koji su verno pratili svog šefa Vojislava Šešelja u zapaljivoj retorici i druženjima sa Radovanom Karadžićem i Ratkom Mladićem na Palama.

Odluka Bošnjaka da podnesu zahtev za pokretanje postupka revizije presude Međunarodnog suda pravde po tužbi BiH protiv Srbije za genocid, imaće dalekosežne posledice, jer će nestati i ono malo međusobnog poverenja koje je postojalo u okviru BiH između Srba i Bošnjaka. Naravno, tu su i političke posledice, jer teško da će predstavnici Republike Srpske ostati mirni na ovu odluku. Ono što sledi je svakako novo međusobno optuživanje preko medija i novo dokazivanje ko je odgovoran za rat i ko je kome šta radio. Očito je da u narednih bar 10 godina odnosi među narodima neće biti na zavidnom nivou, bez obzira na odluku Međunarodnog suda pravde u Hagu.