Zajedno sa umetničkim kolektivnom Dah teatar, Žene u crnom izvele su uličnu akciju „25 godina – 25 ogledala“ u crnini i ćutanju. Akcijom su želele da u javni prostor iznesu „ono što se skriva, poriče, umanjuje, a to su zlodela i nasilje u prošlosti – zločini počinjeni u naše ime“. „Srbija treba da se pogleda u ogledalu i da se suoči sa sopstvenim odrazom u njemu – sa onim svojim ružnim licem koje pokušava da sakrije, zaboravi, potisne, porekne… Ogledalima iznosimo na videlo i solidarnost i otpor zlodelima“, poručile su Žene u crnom.

Podsetile su da je posle priznanja BiH kao nezavisne države, 6. aprila 1992. godine, usledila opsada Sarajeva od strane srpskih oružanih formacija. „I pored toga što su Ujedinjene nacije proglasile grad Sarajevo zaštićenom zonom, započela je opsada grada koja je trajala 1.475 dana, tokom koje je ubijeno preko 11.000 odraslih i preko 1.600 dece, a ispaljeno preko 480.000 projektila“, ističu u Ženama u crnom, naglašavajući da su prve žrtve u multinacionalnom Sarajevu bile žene – ubijene su Suada Dilberović i Olga Sučić.

Komandant snaga bosanskih Srba Ratko Mladić, finansiran i usmeravan od srpskog režima, ukazuju, naredio je da se ne biraju ciljevi u Sarajevu, koje je postalo simbol za divljačko uništavanje gradova u ratu… „Agresija na BiH bila je sastavni deo Miloševićeve državne politike. U ime te politike i zločinačkog projekta Velike Srbije ubijani su civili, koji su i proterivani, odvođeni u konc-logore zbog njihove nacionalne i verske pripadnosti. Svrha toga bilo je zauzimanje njihove zemlje, pljačkanje materijalnih dobara, otimanje i prisvajanje tuđih kuća i stanova i zatiranje tragova kulturnih i civilizacijskih tekovina“, navode Žene u crnom.

U Međunarodnom sudu pravde marta 2017. odbačena je revizija presude za genocid koju je podnela BiH protiv Srbije. Žene u crnom smatraju da to ne sme da bude izgovor Srbiji da izbegne suočavanja s odgovornošću za prošlost – za zločine počinjene od srpskih oružanih formacija u Sarajevu i u celoj BiH. „Odbacivanje revizije ne sme da donese nova poniženja za žrtve, za optuživanja žrtava i onih koji ih podržavaju da ‘gledaju samo u prošlost’. To je cinično i okrutno, imajući na umu da su sveprisutne i žive traume i posledice te prošlosti, jer i država i društvo u Srbiji odbijaju da se suoče sa teretom nasilja i zlodela u prošlosti, pre svega zločina počinjenih u naše ime“, ističu iz ove nevladine organizacije i navode da neće prestati da pamte stradanja ljudi u Sarajevu, ubijanje grada, da izražavaju solidarnost i saosećanje, poštovanje i pijetet prema žrtvama.

„Nećemo prestati da tražimo odgovornost za zločine počinjene u BiH. Imamo pravo da neprekidno postavljamo pitanja o prošlosti, uznemiravamo političke elite, kao i celokupno društvo. Uverene smo da se bez promišljanja onoga što se desilo u prošlosti, bez preispitivanja odgovornosti za ono što se desilo, ne mogu graditi ni sadašnjost ni budućnost zasnovana na poštovanju dostojanstva žrtava i ljudskim pravima.

Pre početka akcije, nekoliko mladića skandiralo je ime haškog osuđenika Radovana Karadžića zbog čega je intervenisala policija. Skup su podržale i druge nevladine organizacije, poput Fonda za humanitarno pravo, Helsinškog odbora za ljudska prava i Inicijative mladih za ljudska prava, čiji su predstavnici i predstavnice učestvovali u akciji.

Spomenik heroini Suadi Dilberović

Načelnik Općine Centar Nedžad Ajnadžić i dekanesa Medicinskog fakulteta u Sarajevu Almira Hadžović DŽuvo potpisali su protokol o realizaciji granta kojim se iz ovogodišnjeg budžeta izdvaja 15.000 konvertabilnih maraka za izgradnju spomen-obilježja studentici Suadi Dilberović, koja je poginula na Vrbanja mostu početkom rata 1992, piše Oslobođenje. Suada je imala 25 godina i bila je studentica pete godine Medicinskog fakulteta kada je poginula od snajperskog hica tokom antiratnih demonstracija koje su organizirane 5. aprila 1992. Nekoliko minuta kasnije poginula je i Olga Sučić, službenica Skupštine RBiH. Inicijativu za podizanje tog spomen-obilježja u parku ispred zgrade Medicinskog fakulteta pokrenula je dekanesa Almira Hadžović DŽuvo, koja je bila najbolja prijateljica stradale Dilberović i tog kobnog dana bila je sudionica dešavanja na tadašnjem mostu Vrbanja, piše Oslobođenje.