Tranziciona pravda u ozbiljnoj krizi

Glavni razlozi su nepostojanje političke volje novih vlasti za procesuiranjem počinilaca ratnih zločina, slabe državne institucije, koje, ni posle 17 godina od okončanja rata, nisu postale delotvorne i nezavisne, jačanje ekstremnog nacionalizma, prekid dijaloga sa civilnim društvom o prošlosti, blokada pristupa arhivskoj građi, i nedostatak konzistentne podrške EU tranzicionoj pravdi – ukazuju iz Inicijative za REKOM – Regionalne komisije za utvrđivanje činjenica o ratnim zločinima i drugim teškim povredama ljudskih prava počinjenim na teritoriji nekadašnje SFRJ od 1. januara 1991. do 31. decembra 2001. godine.

Kako dodaju, u celoj regiji suđenja za ratne zločine su u zastoju, a nasleđe Haškog tribunala gotovo da se ne koristi za otvaranje novih slučajeva.

„U Srbiji i Hrvatskoj nema političke podrške suđenjima na temelju komandne odgovornosti, a naročito kada je riječ o „našima“. Uočljivo je jačanje nepoverenja žrtava u sudske institucije. Srbija je do 2010. prednjačila u organizovanju suđenja u kojima neposredno učestvuju svedoci i žrtve iz Hrvatske, BiH i sa Kosova. Međutim, zbog ukidanja prvostepenih presuda za masovne zločine „Ovčara“, „Lovas“, „Ćuška“, koje su dobile podršku članova porodica žrtava, i čestih odlaganja drugih suđenja, danas, porodice više nisu spremne da svedoče pred sudom u Srbiji“, naglašavaju iz REKOM-a.

Podsećaju da Srbija duže od godinu dana nema tužioca za ratne zločine, da je u poslednje dve godine Tužilaštvo bilo izloženo političkim napadima skupštinskog Odbora za Kosovo i predsednika Srbije.

„Pravo na istinu je ozbiljno ugroženo. Sve države u regionu sprečavaju javni pristup dokumentima svojih ratnih oružanih snaga i civilnih vlasti. Ministar odbrane Srbije je u januaru 2015, povodom zahteva Fonda za humanitarno pravo za dobijanje dokumenata bivše 37. mtbr VJ iz perioda april – juni 1999. doneo odluku kojom je celokupnu arhivu te brigade proglasio službenom tajnom na period od 30 godina“, navode iz REKOM-a.

Ističu da pitanje masovnih grobnica, skrivanja i premeštanja tela, i dugovremenih nestanaka, ne dovodi se u vezu sa pravom žrtava i društva na istinu. „Odugovlače se ekshumacije poznatih lokacija masovnih grobnica, kao i identifikacija već nađenih tela, uporno se skrivaju podaci o tajnim grobnicama i sudbini još oko 12.000 nestalih, i nema nijednog suđenja za skrivanje tela. U Srbiji je parnični sud dosudio novčanu naknadu načelniku Generalštaba Vojske Srbije zbog uvrede ugleda koju su mu navodno naneli Nataša Kandić i Fond za humanitarno time što su javno izneli da general u čijoj je zoni odgovornosti u roku od dva meseca ubijeno preko 1.000 albanskih civila, a tela 52 nestale osobe skrivana 15 godina u masovnoj grobnici u Srbiji, nije dostojan da obavlja nijednu državnu funkciju, već da nadležni organi treba da ispitaju njegovu ličnu i komandnu odgovornost“, ukazuju iz REKOM-a.

Potvrđen identitet i okolnosti smrti oko 23.000 ljudi

Jedan od osnovnih zadataka REKOM-a je popis civila i vojnika koji su izgubili život u vezi sa ratom, kao i dokumentovanje mesta zatočenja tokom ratova. Do kraja 2016. godine, Koalicija za REKOM je potvrdila identitet i okolnosti smrti oko 23.000 ljudi koji su izgubili život u ratu u Hrvatskoj i na Kosovu, na osnovu 56.000 dokumenata, među kojima su oko 17.000 izjave svedoka i članova porodica. Dokumentovano je 630 logora i mesta zatočenja u BiH, u kojima je bilo zatočeno preko 170.000 ljudi, najviše civila.

Ovaj dodatak se objavljuje uz finansijku podršku Evropske unije. Sadržaj ovog dodatka je isključiva odgovornost lista Danas i ni na koji način ne odražava stav Evropske unije.