Foto: Fonet/Aleksandar Koković

Prošlo je vreme u kojem je izgledalo da će na ovim prostorima biti uspostavljeni dobrosusedski odnosi. Umesto toga, odnosi među državama se zaoštravaju i ovu reviziju posmatram u tom kontekstu”, kaže za Danas Tibor Varadi, stručnjak za međunarodno pravo, predavač na američkim univerzitetima Emori, Kornel i Berkli i nekadašnji pravni zastupnik Jugoslavije pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu, upitan da prokomentariše zahtev Bosne i Hercegovine za reviziju tužbe protiv Srbije zbog učešća u genocidu.

*Zbog čega smatrate da zahtev BiH nije pravno osnovan?

– Pre svega krajnje je sporno ovlaštenje za reviziju. To ovlašćenje je dao samo jedan član Predsedništva BiH. O sličnom pitanju se raspravljalo 1999. godine kada je predsedavajući Predsedništva BiH koji je bio iz Republike Srpske podneo zahtev da se tužba opozove. Tada je Međunarodni sud pravde u Hagu (MSP) odlučio da jedan član Predsedništva, pa čak i kada predsedava, nema ovlašćenje da samostalno podnosi zahteve tog tipa. Isto je i u ovom slučaju gde jedan član Predsedništva podnosi zahtev. Istina, situacija je malo drugačija zbog toga što gospodin Izetbegović tvrdi da nije po sredi novo ovlašćenje, već samo nastavak postojećeg ovlašćenja. Problem sa tim stavom je u tome što se revizija smatra novim predmetom. Prema dosadašnjoj praksi MSP-a, za svaki novi predmet potrebno je novo ovlašćenje.

* Pored ovlašćenja, koji su još razlozi zbog kojih dovodite u pitanje pravnu valjanost revizije?

– Ostaje otvoreno, koja je ta novootkrivena činjenica koja je pronađena u poslednjih šest meseci? Ja takvu činjenicu nisam video, ali pošto ne znam šta piše u zahtevu za reviziju ne mogu o tome kompetentno da se izjasnim. Mogu samo da kažem da mi je malo verovatno da je u poslednjih šest meseci izašla na videlo takva jedna činjenica.

* Iako je sadržaj zahteva i dalje nepoznat javnosti, član Predsedništva BiH Bakir Izetbegović je rekao da su krunski dokazi pronađeni u postupku koji se pred Haškim tribunalom vodi protiv Ratka Mladića. Mogu li dokazi u postupku koji još uvek nije ni prvostepeno okončan da budu pravno validni?

– U načelu mogu. Dokazi ne moraju da budu potvrđeni presudom ako su sami po sebi uverljivi. To nije tipično, ali nije ni nezamislivo. Međutim, da su se takvi dokazi pojavili na suđenju Mladiću, svi mi bismo znali za njih. Takvi dokazi bi bili dostupni javnosti. Ja sam postupak Ratku Mladiću pratio preko štampe, tako da nisam blisko proučavao dokaze i činjenice koje su tamo iznosili. Prateći medije nisam uspeo da vidim nešto što bi imalo uticaj na ovu reviziju. Ali ponavljam, ne znam šta piše u zahtevu.

Sud nikad nije dozvolio reviziju

* Kako će izgledati procedura vezana za zahtev BiH?

– Ukoliko sud ne odbaci zahtev na osnovu spornog ovlašćenja, sledeći korak bi bio da se od Srbije zatraži mišljenje na zahtev. Nakon toga će se voditi postupak o dozvoljenosti revizije, a to može da traje i duže od godinu dana. Tek posle toga će sud odlučiti da li je revizija dopuštena. Koliko ja znam, nikada nijedna revizija nije bila dopuštena.