Vučiću je malo 130.000 ubijenih

Prema nekim medijskim podacima, u saobraćajnim nesrećama u Sićevačkoj klisuri navodno je poginulo više od 2.500 ljudi. Iako je ostala nepoznanica na koji je to „omanji rat“ Vučić tačno mislio – u BiH, Hrvatskoj ili na Kosovu, sigurno je mislio samo na srpske žrtve, te je potrebno naglasiti da je ukupan broj žrtava pogubne politike koja je vođena na ovim prostorima, a u kojoj je i Vučić sam učestvovao, oko 130.000 ljudi.

Prema podacima Koalicije za REKOM, u BiH je stradalo oko 96.000 ljudi, u Hrvatskoj oko 18.000, a na Kosovu 13.549 ljudi. Inače, na području Slovenije, Hrvatske i BiH stradalo je 2.200 državljana Srbije i Crne Gore i ti ljudski gubici uključuju pripadnike JNA, Vojske Srbije i MUP-a Srbije. Od žrtava sukoba na Kosovu – 8.693 su albanska civila i 1.196 srpskih. Poginulo je i 212 pripadnika OVK i 1.090 pripadnika Vojske Jugoslavije i MUP-a Srbije.

– Lakoća s kojom on to izgovara ukazuje na nedostatak bilo kakvih etičkih principa i promišljene politike u izgradnji Srbije kao države 21. veka – ističe za Danas Izabela Kisić, izvršna direktorka Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji. Ona podseća da ispred „njegovih vrata“ već sedmicama protestuju ratni veterani, kojih prema podacima njihovih udruženja ima oko 600.000 i „koji su samo još jedan od dokaza odgovornosti Srbije za brutalne ratove“.

– Postojala je ideologija koja je težila velikoj Srbiji, koja je široko bila prihvaćena, koja nas je odvela u rat i i koju većina i danas podržava. Veoma organizovano se radi na hiperprodukciji knjiga zasnovanih na lažima kojima se opovrgavaju utvrđene činjenice o zločinima srpske strane. Srpska elita se ponaša kao da hoće novi rat. Ono što mene najviše brine je što nema snažnog i organizovanog otpora toj politici normalizacije rata i zločina – naglašava Kisić.

Marko Milosavljević iz Inicijative mladih za ljudska prava, ukazuje za Danas da Vučićeva izjava da se vodio omanji rat tokom devedesetih, govori da za je za njega malo 130.000 ubijenih, stotine hiljada raseljenih i 11 000 nestalih osoba za vreme ratnih sukoba od 1991 do 1999. godine.

– Životi tih ljudi za njega uopšte nisu važni, što se ogleda u podršci osuđenim ratnim zločincima od strane vlasti Srbije da negiraju svoje zločine – ističe Milosavljević.

Podaci Agencije

Kako prenosi direktno.rs, prema podacima Agencije za bezbednost saobraćaja, koji su ažurirani u aprilu, od 1981. do 2019. u saobraćajnim nesrećama, na svim putevima širom SFRJ, kasnije Jugoslavije pa Srbije, poginulo ukupno 44.416 osoba. „Opšte je poznato da ljudi najviše ginu na deonicama Ibarske magistrale, a što se Sićevačke klisure tiče, bilo je saobraćajnih nesreća i pogibija na toj deonici, ali ne onoliko koliko predsednik kaže“, piše direktno.rs.