Žrtve traže pravdu, sudovi okrenuti počiniocima 1Foto: Medija centar

Istim tim optužnicama optužuje nisko rangirane počinioce zločina, odnosno odbija da optužuje visoko rangirane oficire vojske i policije – odgovara, u razgovoru za Danas, Miloš Urošević iz „Žena u crnom“ na naše pitanje kako komentariše podatak da je Tužilaštvo za ratne zločine, koje trenutno ima 10 tužioca, prošle godine podiglo samo tri optužnice od kojih su dve ustupljene od BiH, a treća je podignuta protiv lica koje je do sada bilo u bekstvu. Nevladina organizacija „Žene u crnom“, inače, od početka prati suđenja za ratne zločine u Beogradu.

Urošević dodaje da je najvažnija od svih stvari činjenica da u optužnicama Tužilaštvo odbija da definiše karakter vođenog rata.

„Ovde se neprestano govori o građanskom ratu, unutrašnjem sukobu, etničkog ili verskom ratu. Istina, međutim, izgleda drugačije. Ratovi na teritoriji Jugoslavije su bili agresorski ratovi koje je pokrenula i vodila država Srbija“, ukazuje Danasov sagovornik i dodaje da nerad Tužilaštva za ratne zločine pokazuje nedostatak političke volje.

Upitan da li i koliko politika ima uticaja na to što je podignuto malo optužnica za ratne zločine, Urošević odgovara da je u Srbiji „politika svoje prste odavno umešala u sve grane vlasti, tako da one bez iste nikada nisu ni mogle da funkcionišu“.

– Država je uvek kontrolisala Tužilaštvo za ratne zločine. Ona je određivala ko će i kada biti optužen i za šta. Ona svoj uticaj i ne krije i on najbolje može da se vidi kroz program za zaštitu svedoka – nekoliko svedoka je isti napustilo zbog neadekvatne zaštite. To je najbolji pokazatelj da država na sve moguće načine želi da ućutka one svedoke, koji, sa jedne strane, osećaju potrebu, a, s druge su odlučili da svedoče o zločinima. Kroz iskaze svih onih svedoka koji se ne sećaju, ne znaju, ništa nisu vidi niti čuli, ili koji nemerljivo lažu, mi zapravo možemo da pratimo da država nameće zaveru ćutanja, istu onakvu o kojoj je govorio knez Vjazemski, opisujući vladavinu ruskog cara Nikolaja I Romanova. Sadašnji politički režim Aleksandra Vučića je naslednik zločinačkog režima Slobodana Miloševića i on kreira klimu nekažnjivosti na svim nivoima – naglašava Urošević.

Na naše pitanje ima li nade za žrtve da će dočekati pravdu s obzirom na to da suđenja traju jako dugo, Danasov sagovornik odgovara da „žrtve dolaze na sud da traže pravdu, ali da su sudovi okrenuti počiniocima“.

– Sudovi će osuditi ili osloboditi počinioca, a ta će odluka za žrtvu biti ili pozitivna ili negativna. Ali, kaznena pravda nije dovoljna, jer su brojne žrtve rekle da njima ništa ne znači kazna za počinioca, iako smatraju da je ona važna i neophodna. Šta nedostaje kod retributivne pravde? Njen nedostatak je taj što se ona ne bavi žrtvama. A jako je važno da se žrtvama vrati dostojanstvo koje im je u ratu bilo oduzeto. Žrtve su u ratu bile opljačkane od ljudskosti i mi kao društvo imamo obavezu da im tu ljudskost vratimo – ukazuje Urošević.

Kao jedan od dobrih načina na koji to može da se uradi, naš sagovornik predlaže proces obeštećenja. Kada govorimo o tome, dodaje on, govorimo o restorativnoj pravdi.

„To je alternativni pravni sistem koji nije negacija postojećeg nego njegova dopuna, on je taj u čijem fokusu su žrtve. Važno je da žrtve zadovolje pravo na istinu, pravo na pravdu, pravo na obeštećenje, ali žrtvama su isto tako potrebne i garancije o neponavljanju. Sudovi su samo načeli pravo na istinu i pravo na pravdu, dok o pravu na obeštećenje gotovo da ne možemo da govorimo. Pitanje je: ko će žrtvama dati garancije o neponavljanju“, zaključuje Miloš Urošević.

Statistika

U najnovijem izveštaju Fonda za humanitarno pravo o procesuiranju ratnih zločina se navodi da su tokom 2019. godine održana suđenja u 24 predmeta, da je 10 zamenika tužioca za ratne zločine podiglo tri optužnice, da i dalje nema optužnica za zločine na Kosovu i protiv visokorangiranih lica. Od 2003. godine, Tužilaštvo je podiglo optužnice u 76 predmeta protiv 198 lica – 49 predmeta je pravosnažno okončano, 70 lica je pravosnažno osuđeno, a 52 oslobođeno. U fazi predistrage se nalazi 2.557 predmeta, a u fazi istrage 15 predmeta. Takođe, Apelacioni sud u Beogradu doneo je prošle godine četiri presude, a Viši sud u Beogradu osam presuda.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.