Foto: FreeImages / Pawel Kryj

Prema podacima SZO, na razvijenim tržištima falsifikuje se oko jedan odsto svih lekova, a na globalnom nivou prosek je oko deset odsto. Srbija se drži svetskog proseka, dok je u zemljama u razvoju taj procenat daleko veći, pa dostiže čak 40 odsto falsifikata. Na tu temu govorili su danas stručnjaci na konferenciji pod nazivom „Falsifikovani i krijumčareni lekovi- pretnja po zdravlje pacijenata“.

Mikailo Tijanić, šef Odseka za suzbijanje kriminala u oblasti intelektualne svojine MUP, kaže da su u akcijama koje se organizuju u saradnji sa Interpolom, ove godine uhapšene četiri osobe, a podneto 15 krivičnih prijava zbog prodaje falsifikovanih lekova.

– Sve uhapšene osobe radile su u firmama koje se regularno bave prometom lekova i koje su uredno registrovane. Falsifikovani lekovi su ušli u promet tako što su umesto u novcu, davali rabat u lekovima koji su ili falsifikovani, ili za koje ne postoji dokumentacija o nabavci – objašnjava Tijanić i dodaje da MUP svake godine učestvuje u dve akcije u saradnji sa Interpolom, Beli Merkur (White Mercury) i Pangea, dok svakodnevno obaveštava Europol o količini i vrsti zaplenjenih lekova, kao i broju lica protiv kojih je podneta prijava.

Međutim, kaže Tijanić, akcije se ne sprovode kontinuirano, oblast zaštite lekova je zapostavljena u radu svih državnih organa, dok zakonodavstvo kaska za evropskim.

– U Srbiji falsifikovanje lekova nije propisano posebno krivično delo, kao, primera radi, u Hrvatskoj gde postoji krivotvorenje lekova i medicinskih sredstava. U našem krivičnom zakonu ono je kategorisano zajedno sa falsifikovanjem hrane i pića. Takođe, propisana kazna jako mala, do tri godine – kaže Tijanić i dodaje da apoteka u kojoj se nađe falsifikovan lek biva privremeno zatvoren, a vlasnik za privredni prestup dobija novčanu kaznu od oko tri miliona dinara.

Tijanić naglašava da MUP nema adekvatne organizacione jedinice a ni dovoljno ljudi koji bi se bavili isključivo krijumčarenjem lekova, već te poslove obavlja odsek za intelektualnu svojinu u okviru Odeljenja za sajber kriminal, oslanjajući se na saradnju sa MInistarstvom finansija, Carinom, Poreskom upravom, Tržišnom i Zdravstvenom inspekcijom.

Direktor Globalne bezbednosti Pfizer korporacije Dankan Elson rekao je da je 700.000 smrtnih slučajeva godišnje uzrokovano upotrebom falsifikovanih lekova.

– Čak 82 leka naše kompanije se falsifikuju u 111 zemalja sveta, a 26 njih je moglo da se kupi regularno u apotekama u čak 60 zemalja – rekao je Elson. On je dodao da se najviše laboratorija za falsifikovanje lekova nalazi u Kini, Pakistanu, afričkim zemljama, ali veliki broj falsifikatora radi i u razvijenim zemljama poput Velike Britanije i SAD, dok ta proizvodnja nije zanemarljiva ni u Evropi, gde prednjači Poljska. Kako je zaključio, situaciju komplikuje činjenica da falsifikatori lekova svoje znanje i kanale uglavnom koriste i za krijumčarenje narkotika i oružja, pa su često povezani i sa teroristima.

Vijagra broj jedan u falsifikatima

Ubedljivo najviše se falsifikuju takozvani „lifestyle“ lekovi poput vijagre, kamagre, cijalisa, ali su tu i oni koji „spašavaju život“, kao što su lekovi za hronične bolesti, dijabetes, povišeni krvni pritisak, i na trećem mestu lekovi za lečenje kancera. Falsifikovani medikamenti nemaju ili imaju lošu dozu aktivnih supstanci, a mogu da sadrže i opasne aditive, poput mišomora ili farbe za puteve, tako da mogu da opasno ugroze zdravlje ali i dovedu do smrtnog ishoda.