Svaki sedmi osnovac – vukovac

Ovo je treća godina zaredom kako se školske uprave Leskovac, Niš i Jagodina nalaze na samom vrhu u pogledu broja vukovaca, i to jednako rangirane. Uočava se i rast broja vukovaca, koji je najdrastičniji u ŠU Leskovac i iznosi nešto više od tri odsto. Najmanji procenat učenika nosilaca diplome „Vuk Karadžić“ je u školskim upravama Valjevo – 9,7 odsto i Užice 9,9 odsto.

Uprkos tome što uslovi za sticanje Vukove diplome ne bi trebalo da budu lako dostižni, jer podrazumevaju da učenici postižu izvanredne rezultate i osvajaju nagrade na takmičenjima, u Srbiji je čak 9.369 đaka u prošloj generaciji osnovaca dobilo to priznanje. Taj broj je neočekivano visok, a nalazi istraživanja upućuju na zaključak da se kriterijumi za dodelu ove diplome tumače u okruzima na različite načine, a i unutar samih okruga postoji velika razlika u postignućima vukovaca. Pokazatelj nedosledne primene kriterijuma jeste i činjenica da u nekim okruzima pojedini vukovci ne dosežu ni republički prosek na testovima završnog ispita, navodi se u Zavodovoj analizi.

U prošloj generaciji osnovaca, skoro polovina je na kraju osmog razreda bila odlična (43,8 odsto), trećina ima vrlo dobar uspeh (34,2), petina dobar (20,6), dok je svega 1,4 odsto đaka bilo dovoljno. Prosečan opšti uspeh u osmom razredu te generacije je 4,11.

Mali broj učenika se nalazi neposredno ispod granice vrlo dobrog i odličnog uspeha, a značajno veći broj ima prosek 3,5 i 4,5 što ukazuje na tendenciju nastavnika da nezasluženo nagrađuju učenike, ne bi li „prešli“ u višu kategoriju uspeha. Na taj način, đaci koji bi po objektivnim merilima trebalo da imaju dobar, odnosno, vrlo dobar opšti uspeh, postaju vrlo dobri, odnosno odlični. Takođe, određen broj odličnih učenika, zahvaljujući popustljivom ponašanju škola i nastavnika, biva nagrađen peticima iz svih predmeta. Takvih je lane bilo 20 odsto, navodi se u analizi.

Zanimljivo je da veliki broj učenika ima najvišu ocenu u osmom razredu iz predmeta koji su bili testirani na maloj maturi, pre svega iz biologije, geografije i istorije (po 43 odsto). Približno trećina đaka ima najnižu i najvišu ocenu iz matematike, fizike i hemije, dok petina ima trojku. Oko trećine đaka ima peticu iz srpskog u tom razredu.

Poređenje školskih ocena sa rezultatima koje su osnovci pokazali na prošlogodišnjoj maloj maturi ponovo ukazuje na zaključak koji je prosvetnoj, ali i široj javnosti već poznat – da u ocene ne treba imati poverenja. Najpre zbog neobjektivnog i popustljivog ponašanja nekih nastavnika, ali i zbog različitih kriterijuma ocenjivanja. Na osnovu ocena se ne može sa sigurnošću predvideti nivo i kvalitet znanja učenika, niti pouzdano zaključivati o kvalitetu obrazovanja u osnovnoj školi. Pored toga, nejednaki kriterijumi ocenjivanja u školama dovode u pitanje pravičnost selekcije učenika pri upisu u srednju školu.

Koliko je ocenjivanje značajno vidi se i iz doprinosa koji uspeh iz osnovne škole ima pri upisu u srednju, a koji je neopravdano povećan, pa sada „vuče“ čak 70 bodova dok na završni ispit „otpada“ 30 poena.

Šta kaže pravilnik?

Petice iz svih predmeta nisu dovoljne da bi neko bio proglašen vukovcem, već mora da dobije najmanje jednu posebnu diplomu ili jednu od prve tri nagrade na opštinskom ili gradskom takmičenju, predviđeno je Pravilnikom o diplomama za izuzetan uspeh učenika u osnovnoj školi. Posebna diploma može se dobiti iz bilo kog predmeta, čak iako iz njega nema organizovanih takmičenja, pod uslovom da đak ima peticu na kraju svake školske godine i da je „ispoljio posebnu sposobnost i sklonost za taj predmet“.

Prosvetari u petak sa Vučićem

Sastanak predstavnika četiri reprezentativna sindikata obrazovanja sa premijerom Aleksandrom Vučićem biće održan u petak, saopštila je juče Unija sindikata prosvetnih radnika.