Foto: Pixabay / Darko Stojanovic

„Broj građana koji ocenjujuju celokupan sistem zdravstvene zaštite kao efikasan jednak je broju građana koji sistem zdravstvene zaštite vide kao neefikasan“, pokazalo je istraživanje Evropskog pokreta u Srbiji i Centra za evropske politike, uz podršku Američke agencije za međunarodni razvoj.

U pogledu zadovoljstva kvalitetom zdravstvenih usluga, skoro polovina građana, odnosno 46 odsto smatra da domovi zdravlja pružaju kvalitetnu uslugu, dok jedna trećina kaže da je usluga nekvalitetna. Najveći stepen nezadovoljstva uslugom u domovima zdravlja pokazali su Beograđani, u odnosu na ostatak Srbije.

Najveći problemi u radu sistema primarne zdravstvene zaštite koje su građani istakli su čekanja i redovi, loš sistem zakazivanja pregleda i nedovoljna opremljenost ustanova. Osim toga, kao prisutne probleme naveli su i lošu komunikaciju pomoćnog zdravstvenog osoblja, kao i nemotivisane doktore.

„Ono što je uočeno analizom prikupljenih odgovora jeste da postoje razlike između pojedinih delova Srbije u pogledu percepcije najvažnijih problema sistema domova zdravlja. Dok je sistem zakazivanja pregleda prepoznat kao jedan od dva najznačajnija problema u Beogradu, Istočnoj i Južnoj Srbiji, Šumadiji i Zapadnoj Srbiji, u Vojvodini je taj problem tek na petom mestu“, navedeno je u istraživanju.

Takođe, vidljiva je razlika između stavova muškaraca i žena. Dok su čekanja i redovi problem više za muškarce nego za žene, nedovoljna opremljenost ustanova prepoznata je kao značajno veći problem za žene. Razlika je prisutna i u pogledu zakazivanja pregleda, pa je 72 odsto žena imalo zakazan pregled, u odnosu na 54 osto muškaraca.

Prema dobijenim podacima u istraživanju, svaki drugi građanin smatra da je procedura zamene starih zdravstvenih knjižica karticama zdravstvenog osiguranja dobro smišljena i organizovana. Ipak, najveće nezadovoljstvo je u Beogradu u odnosu na ostale delove Srbije, a najmanje u Vojvodini. Pomenuto (ne)zadovoljstvo može se objasniti činjenicom da je naspram 44 odsto građana koji su knjižice izvadili u Vojvodini, u Beogradu samo njih 25 odsto došlo do novih kartica.

Korupcija prepoznata kao najprisutniji vid zloupotrebe

„Više od jedne trećine, tačnije 37 odsto građana smatra da je potrebno kontaktirati rođake ili prijatelje koji rade u zdravstvenim ustanovama ili zaposlene kako bi dobili odgovarajući pregled u državnom domu zdravlja, dok čak 78 odsto smatra da ljudi koriste privatna poznanstva da bi brže (bez čekanja, preko reda) dobili tražene zdravstvene usluge“ nalazi su istraživanja.

Takođe polovina građana, odnosno 52 odsto reklo je da su za brzo i efikasno dobijanje usluga u državnim domovima zdravlja neophodne veze i neformalna plaćanja ili pokloni.

Mladi nezadovoljniji stanjem u domovima zdravlja

Ono što je primećeno kao opšti zaključak jeste da postoji značajna razlika u stepenu zadovoljstva zdravstvenim uslugama između različitih starosnih grupa. Mladi su dosta nezadovoljniji pojedinim aspektima zdravstvenih usluga u odnosu na starije. Primer je pružanje brze usluge, čime je 43 odsto mladih starosne grupe od 18 do 29 godina zadovoljno, dok je kod građana starijih od 60 godina veći procenat od 77 odsto zadovoljnih uslugom.

Slaba informisanost građana o pravima u zdrastvenim ustanovama

„Više od polovine građana smatra da nije dovoljno informisano o svojim pravima kao pacijenata. Preciznije, 65 odsto kaže da im je dodatno informisanje, u odnosu na 34 odsto koji smatraju da im ne treba informisanje. Ne postoje značajnija odstupanja po regionima“, utvrđeno je u navedenom istraživanju.

Građani su naveli medije, same zdravstvene ustanove preko promotivnih plakata i zaposlene kao moguće izvore boljeg informisanja.

„Alarmantno je da skoro polovina građana ne zna kome da se obrati u slučaju da su im uskraćena neka prava pacijenata. U prilog slaboj informisanosti građana govori i podatak da skoro 60 odsto nije čulo za mogućnost da kada javna zdravstvena ustanova nije u mogućnosti da pruži zdravstvenu uslugu u roku od 30 dana, osigurana lica imaju pravo da istu obave u privatnoj ustanovi uz refundaciju troškova“, potvrdilo je istraživanje.

Diskriminacija prisutna u pružanju zdravstvenih usluga

Romi, siromašni građani i nezaposleni navedeni su kao tri grupe koje teže dolaze do potrebnih zdravstvenih usluga u odnosu na ostale građane (40 odsto smatra za siromašne, 33 odsto za nezaposlene i 30 odsto za rome). Istovremeno, trudnice, političari, kao i rođaci i prijatelji zaposlenih najviše su viđeni kao oni koji lakše od ostatka građana dolaze do željenih zdravstvenih usluga.

Za skoro sve kategorije stanovništva, mladi više u odnosu na ostale starosne grupe prepoznaju teškoće dolaska do potrebnih zdravstvenih usluga.

„Takođe, iako svi izveštaji ukazuju na otežanost pristupa osoba sa invaliditetom zdravstvenim ustanovana i nemogućnost ostvarivanja pristupa određenim uslugama, ispitanici iz svih starosnih doba, svih nivoa obrazovanja i iz svih delova Srbije smatraju da osobe sa invaliditetom lakše dolaze do potrebnih zdravstvenih usluga u odnosu na prosečnog građanina“, rezultati su istraživanja.