Sveobuhvatna istraga o izveštaju Dika Martija 1

– Cilj tužioca je da privede pravdi lica koja se smatraju odgovornim za krivična dela iz njegovog mandata, a koja su dokazana van svake razumne sumnje putem dokaza sakupljenih na opšteprihvaćene pravične i pouzdane načine. Specijalizovano tužilaštvo je upoznato s medijskim izveštajima o vođenim razgovorima, ali ne komentariše svoju istragu, osim izjavljivanja da je ovlašćeno da zatraži prisustvo i da ispituje svedoke, žrtve i osumnjičene – kratak je odgovor Kristofera Beneta, portparola Specijalnog tužilaštva za ratne zločine na Kosovu, na više pitanja Danasa u vezi sa svedočenjima bivših komandanata OVK, pre svih predsednika Kosova Hašima Tačija i Sulejmana Seljimija, nedavno imenovanog političkog savetnika kosovskog premijera Ramuša Haradinaja.

Naš list je tražio odgovor na pitanja u kom je svojstvu – kao svedok ili osumnjičeni i zbog čega bivši komandant Glavnog štaba OVK Sulejman Seljimi, koji se „zbog zdravstvenog stanja“ 9. januara nije pojavio u Hagu, početkom nedelje saslušan u Prištini. Naš list je zanimalo i da li na Seljimijev status pred Tužilaštvom utiče njegovo nedavno imenovanje za političkog savetnika premijera Kosova i privremeno oslobađanje iz pritvora u kosovskim zatvorima zbog obnove procesa za ratne zločine nad civilima.

Specijalno tužilaštvo izbeglo je da se izjasni i da li je Hašim Tači tokom nedavnog „odmora“, kad su svi kosovski mediji na albanskom jeziku spekulisali da u tajnosti „potpisuje sporazum sa Srbijom“, zapravo tajno svedočio u Hagu, kako tvrde zapadni diplomatski izvori. Takođe, nismo dobili ni komentar na upozorenja pojedinih američkih sudija da se SAD lome između podrške radu Specijalnog suda za ratne zločine na Kosovu i političkog kapitala uloženog u Tačija, koji se u izveštaju specijalnog izvestioca Saveta Evrope Dika Martija pominje kao „najopasniji od kriminalnih bosova OVK“.

Iz Benetovog odgovora može se zaključiti da se istraga Specijalnog tužilaštva sa Izveštaja Dika Martija za sada neće proširiti i na slučaj Klečka i druge zločine nad Srbina na KiM, kao i na sukobe između „oružanih snaga republike Kosova“ – FARK i OVK, kako su nezvanično najavljivali pojedini diplomatski krugovi.

Neodgovoreno

Benet je nedavno za Radio Dojče vele objasnio da je za podizanje optužnice pred Specijalnim sudom za ratne zločine na Kosovu potrebno ispuniti pet uslova – „da dokazi budu prihvatljivi za Specijalni sud, da rezultat suđenja budu kazne koje će izdržati proveru Apelacionog suda, da dokazi budu na raspolaganju za vreme suđenja, da budu dovoljni da dokažu svako krivično delo optužene osobe i da predmet preživi „inteligentnu i dobro informisanu odbranu“. Za Danas nije odgovorio na pitanje da li su ti kriterijumi ostvarivi, imajući u vidu problem uništenih i nestalih dokaza na terenu i u Haškom tribunalu i šta je odgovor na skepticizam Srba kad je reč o radu Tužilaštva i Suda za ratne zločine na KiM. Od osnivanja Tužilaštva 2016, kao dela kosovskog pravosudnog sistema, do sada nije podignuta nijedna optužnica.

Benet nije komentarisao ni dilemu da li bi u bilo kojoj varijanti ubistvo Olivera Ivanovića, predsednika Građanske inicijative „Srbija, demokratija, pravda“, moglo da dođe u bilo kakvu vezu sa delokrugom rada Tužilaštva.

Informacije

Prema rečima Kristofera Beneta, „bilo koja osoba koja smatra da ima informacije relevantne za istragu može da kontaktira Specijalizovano tužilaštvo putem sledećih bezbednih linkova: https://www.scp-ks.org/sr/specijalizovano-tuzilastvo/stupanje-u-kontakt-s-tuziocem na srpskom jeziku i https://www.scp-ks.org/sq/zps/kontaktoni-nje-prokuror na albanskom jeziku.