Za ulazak u Administrativno- birotehničku školu u Nišu potrebna je pre svega dobra kondicija. Najpre ona fizička, pošto je škola smeštena, zbijena i sakrivena na trećem spratu zgrade gradskog Samostalnog sindikata u centru grada, poznate po tome što su u njoj i Radnički univerzitet i jedna privatna televizija.
Za ulazak u Administrativno- birotehničku školu u Nišu potrebna je pre svega dobra kondicija. Najpre ona fizička, pošto je škola smeštena, zbijena i sakrivena na trećem spratu zgrade gradskog Samostalnog sindikata u centru grada, poznate po tome što su u njoj i Radnički univerzitet i jedna privatna televizija. Ništa manje nije važna ni mentalna kondicija, pošto se u ovu školu, čiji je prostor u obrnutoj srazmeri sa njenim rejtingom, već godinama upisuju isključivo odlični učenici. A prema rezultatima poslednjih istraživanja, ona je i najželjenija među učenicima u Nišu, koji bi da se posle osnovne otisnu upravo u njen „svet znanja“. U čemu je tolika draž ove škole suvoparnog imena, sabijene u tuđem i malom prostoru?
Profesori na putu
Kako bi uspeli da sprovedu evropski (svetski) koncept obrazovanja, direktor i profesori često odlaze na inostrane i domaće stručne skupove. Gotovo da nema vikenda kada neki od 61 profesora ne prisustvuju kursevima, seminarima ili sajmovima. Pošto su uključeni u programe nemačke vlade (nemačke vladine organizacije za tehničku saradnju GTZ), zaposleni u školi već dve godine imaju mogućnost odlaska na međunarodne sajmove virtuelnih preduzeća u Nemačkoj.
– Nema tajne: prihvatili smo moderne principe u obrazovanju, kako u stvaranju potrebnih i atraktivnih obrazovnih profila tako i u načinu izvođenja nastave. Naša nastava nije suvoparna, pošto radimo ono što rade obrazovne institucije u Evropi i svetu: povezali smo teoriju i praksu. Sastavni deo škole su biroi u kojima simuliramo rad realnih preduzeća, uveli smo i ogledna zanimanja, organizujemo simulacije suđenja, a nastava je obogaćena i brojnim sekcijama. Sve to činimo sa profesorima koji sigurno spadaju u najmlađi i najedukovaniji kadar na ovom prostoru, što potvrđuje i činjenica da su neki od njih autori školskih programa i udžbenika iz pojedinih predmeta na nivou cele Srbije – kaže direktor škole Milorad Gavrilović.
On precizira da su osnovna specifičnost ove u odnosu na druge škole tog tipa novi obrazovni profili. Od školske 2003/4. godine škola je deo zajedničkog projekta srpske i nemačke vlade o školovanju novih kadrova (posebno onih koji su neophodni malim i srednjim preduzećima), sa ciljem da se smanji nezaposlenost u našoj zemlji. Od tada Škola ima ogledno zanimanje poslovni administrator, od sledeće školske godine imaće i „ogledne“ službenike u osiguranju, a jedina u Srbiji školuje „tehničare zaštite od požara“ (vatrogasce). Upravo konkuriše i za atraktivni profil ekonomskog tehničara u veletrgovini. Naravno, njeni učenici pohađaju i nastavu za „redovna“ zanimanja, kao što su pravni tehničar i birotehničar.
– Specifičnost naše škole svakako su i četiri virtuelna preduzeća, čiji su osnivači učenici, baš kao da su pravi biznismeni. Od njih se razlikuju samo po tome što „igraju“ po svim pravilima i ne koriste pravu robu i novac. Učenici i rukovode i rade u preduzećima, a direktor i profesori su samo logistika. U njima prolaze sve poslove koji će ih sačekati po okončanju školovanja, od marketinga, preko nabavke, do knjigovodstva. Za učenike koji su orijentisani na pravnu nauku od 2002. nudimo simulacije suđenja, koje se organizuju u saradnji sa Odborom za ljudska prava – govori direktor Gavrilović.
Izgleda da ni učenici ne zaostaju za profesorima. Već su ih navikli na pobedničke trofeje na nacionalnim i regionalnim takmičenjima iz matematike, istorije ili čak sporta, uprkos tome što škola nema salu za fizičko vaspitanje. U slobodno vreme pohađaju i brojne sekcije. Dramska sekcija, koju vode profesorke srpskog jezika Vesna Matković i Biljana Golubović, sada priprema premijeru predstave „Đaš(č)ki tribunal“. Sa prošlogodišnjom dramom „Povratak“, koja govori „o narkomaniji i izlazu iz nje“, ta sekcija je osvojila prvo mesto na republičkoj smotri dramskih amatera u Subotici. „Likovnjaci“ će, pak, u septembru organizovati četvrtu Likovnu koloniju „Divna Milošević“, posvećenu njihovoj prerano preminuloj profesorki. Učestvovaće akademski slikari iz čitave Srbije, a jedna od slika završiće kao dar đaku generacije.
– Smatramo da grad ne bi trebalo da dozvoli da jedna krajnje uspešna škola bude u ovakvom prostoru. Do skora smo se, čak, tužili sa Samostalnim sindikatom koji je vlasnik zgrade. Sindikalci su nedavno obećali da nas neće dirati, ali to ne rešava naš problem. Na kraće staze, rešenje bi moglo da bude u iseljenju Osnovne škole za obrazovanje odraslih, koja je takođe u ovoj zgradi, što bi omogućilo naše proširenje. Ali jedino pravo rešenje je nova zgrada za našu školu, za šta postoje mogućnosti. Ranije su se pominjali Regrutni centar ili neke kasarne – kaže direktor Gavrilović.
Za sada evidentne uspehe ove škole „priznaju“ samo mladi (valjda su oni uvek znali šta su prave vrednosti), koji hrle u Administrativno-birotehničku. Tu ih čeka skučeni prostor, koji podrazumeva i male (podeljene) učionice, u kojima naizmenično boravi 27 odeljenja, kako bi ravnopravno podelili nedostatak mesta, vazduha i svetla. Tu nemaju ni najobičniju fiskulturnu salu, zbog čega su prinuđeni na „šverc“ po drugim prostorima.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
