Foto: FreeImages / magda s

Kako se navodi u saopštenju Centra, Srbija i dalje nema Savet za prava deteta koji bi imao za zadatak iniciranje mera za usklađivanje politike Vlade u oblastima koje se odnose na decu. Kao što su, zdravstvo, obrazovanje, kultura, socijalna pitanja, iniciranje mera za izgrađivanje celovite i koherentne politike prema deci i predlaganje politike ostvarivanja prava deteta u skladu sa Konvencijom o pravima deteta, kao i praćenje ostvarivanja i zaštite prava deteta u našoj zemlji.

–  Istovremeno, Republika Srbija nema celovit dokument kojim se određuje politika države prema deci. Postojao je Nacionalni plan akcije za decu koji je usvojila Vlada Republike Srbije 2004. godine, a koji je važio do 2015. godine. Vlada nije učinila ni početne korake za formulisanje i usvajanje nove politike prema deci – kažu iz Centra za prava deteta.

Na ove probleme ukazala je i Evropska komisija u Izveštaju o napretku Republike Srbije za 2016. godinu, objavljenom 9. novembra. U Centru smatraju da je operativan Savet za prava deteta i sveobuhvatan dokument kojim se na jasan način definiše politika države prema deci predstavljaju dva ključna preduslova za preduzimanje svih drugih mera kojima se doprinosi unapređenju prava deteta i poboljšanju uslova u kojima žive i odrastaju deca u Srbiji.

Mišel Seint-Lot, direktor UNICEF-a u Srbiji kaže da uprkos ogromnom napretku koji je ostvaren za decu od usvajanja Konvencije o pravima deteta 1989. godine, prava miliona dece se krše svakoga dana.

– Dok sukobi, krize i ogromno siromaštvo dovode živote i budućnosti miliona dece u opasnost, sada je hitnije nego ikada da se zaštite prava dece – a to je i ključna stvar za izgradnju jačih i stabilnijih društava- rekao director UNICEF-a u Srbiji, navodi se u saopšetnju ove organizacije. 

Prema rečima Seint-Lot, kršenja prava deteta moraju biti zaustavljena, tako što ćemo uložiti više napora da dopremo do najugroženije dece, ili ćemo platiti cenu u sporijem rastu, većoj nejednakosti i manjoj stabilnosti. 

Bivša Jugoslavija je bila među prvim zemljama koje su potpisale i ratifikovale Konvenciju 1990. godine, a Republika Srbija je po osnovu sukcesije preuzela na sebe sve obaveze koje proističu iz iste. Konvencija o pravima deteta je ugovor o ljudskim pravima koji je najbrže i najšire ratifikovan u svetu, i u njoj su navedeni osnovni, univerzalni standardi za zdravo, bezbedno, pristojno detinjstvo za svako ljudsko biće.

Od ratifikacije, a uprkos teškoćama sa kojima se suočavala u poslednje dve i po decenije, Srbija je uspela da značajan broj odredbi iz Konvencije o pravima deteta prevede u praksu, oslanjajući se na postojeću infrastrukturu usluga i profesionalaca u oblastima socijalne zaštite, obrazovanja i zdravstvene zaštite koji su dostupni većini dece u Srbiji.

Ipak, uprkos postignutom napretku, u Srbiji i dalje postoje značajne prepreke koje treba da se savladaju da bi svako dete moglo da uživa svoja prava, da raste i razvije se do svojih punih potencijala. I dalje postoji nedovoljna implementacija zakonskih rešenja u praksi, usluge zaštite nisu dostupne za svu decu, rasprostranjeni su diskriminatorni stavovi prema deci koja ne pripadaju većinskom stanovništvu, još uvek je nedovoljno razvijeno i osnaženo civilno društvu, i imamo nedostatak mehanizma koordinacije između ministarstava na nacionalnom nivou i institucija na lokalnom nivou.

U Srbiji : 

•           Siromaštvom su najviše pogođena deca i porodice sa više od dvoje dece, 30% njih je u riziku od siromaštva 

•           Došlo je i do pogoršanja uhranjenosti najsiromašnije dece: 14% zaostaje u rastu, dok je 10% dece mlađe od 5 godina iz romskih naselja pothranjeno.

•           Samo polovina najsiromašnije dece uzrasta od 6-23 meseca dobija najmanje 2 mlečna obroka dnevno.

•           Stopa smrtnosti odojčadi u romskim naseljima skoro je dvostruko veća u odnosu na nacionalni prosek.

•           Tek polovina dece u Srbiji pohađa neku vrstu programa učenja u ranom detinjstvu – samo

9% najsiromašnije dece i 6% dece iz romskih naselja uzrasta od 3-5 godina ide u vrtić, u odnosu na 82% dece iz najbogatijih domaćinstava.

•           1 od 4 dece mlađe od dve godine se fizički kažnjava, a skoro 40% dece uzrasta od 10-14 godina izloženo je nasilnim metodama disciplinovanja kod kuće.

•           Još uvek je široko rasprostranjeno verovanje (52% stanovništva) da je za decu sa fizičkim ili senzornim smetnjama u razvoju i invalididtetom bolje da idu u specijalne škole, dok 68% isto misli i za decu s intelektualnim smetnjama.

– Svako dete ima pravo da odrasta zdravo i snažno, da se obrazuje i da bude zaštićeno, i da ima jednaku šansu u životu -istakao je Mišel Saint-Lot i dodao da naša posvećenost pravima deteta mora biti odražena u našem delovanju za svako dete.