Naziv rakija – „Stara sokolova“ potiče od naziva srednjovekovne Sokolske nahije koja se prostirala od Kadinjače do Soko grada u blizini Ljubovije i simbolizuje tradiciju tog kraja.

U Kostojevićima se nalazi pogon u kome je oprema za fermentaciju i destilaciju sa sudovima od prohroma, a u podrumu – ogromna hrastova burad za „starenje“. U onim manjim je prava dragocenost, poput leka – rakija od pre sto godina i to u veoma malim količinama.

Pre dve godine proizvodnja je osavremenjena i instalirana je jedinstvena oprema u Srbiji za proizvodnju voćnih rakija, a kapacitet od 250 tona prerade voća godišnje uskoro će biti dupliran.

– Proizvodnju smo započeli 1994. godine i osam puta uzastopno pobeđivali na sajmu u Novom Sadu, nakon čega smo prestali da se takmičimo kako bi se i drugi dokazali, a mi smo krenuli da osvajamo inostrano tržište – kaže Rade Bogdanović, vlasnik firme, za čiji uspeh su, osim njega, zaslužni sin Ivan, ćerka Maja i supruga Branka.

– Naš koncept je vrhunski kvalitet u ograničenim količinama i toga se držimo skoro osamnaest godina – navodi Rade i ističe da je „Stara sokolova“ odavno osvojila tržište Australije, Nemačke, Francuske, Švajcarske, Rusije, Kanade, SAD i bivših jugoslovenskih republika, te da pakovanje od 700 mililitara košta od 30 do 35 dolara, što je duplo više od standardnih vrsta viskija.

Osim šljivovice, stare pet i dvanaest godina, sa kojom su osvojili svet, proizvode i druge voćne rakije, poput viljamovke, dunjevača, kajsijevače, a tu su i klekovača, soko-vinjak, a odnedavno i pelinkovac „Zlatiborski vrh“, od prirodnih trava.

Ivan Bogdanović, direktor firme, kaže da je za proizvodnju kvalitetnih voćnih rakija neophodno najkvalitetnije voće i najbolja tehnologija za njegovu preradu i dobijanje destilata. Osim iz sopstvenog nevelikog voćnjaka u Kostojevićima, šljiva stiže iz užičkog kraja, ali i iz drugih delova Srbije.

– U odnosu na tradicionalan način proizvodnje, mi se razlikujemo po tome što posedujemo opremu za kontrolisanu fermentaciju u zatvorenom sudu, tako da nema oksidacije i truljenja voća, pa se dobija prefinjen ukus i miris – objašnjava Ivan i ističe da tako proizvedene rakije mogu na tržište tek nakon pet godina odležavanja u buradima.

– U SAD su u trendu kokteli, tako da će naš sledeći korak biti da napravimo i takve vrste pića na bazi naše šljivovice i drugih voćnih rakija – dodaje Ivan i nada se da će im zlatne medalje iz Las Vegasa omogućiti veći izvoz na američko tržište.

– Imamo voćnjake sa šljivom na pola hektara, a ove godine planiramo da posadimo dunju i to su naše male laboratorije na porodičnom imanju u Kostojevićima, ali najveće količine voća kupujemo iz cele Srbije“, kaže Ivan, a potom savetuje ljubitelje „žestine“ kako da je konzumiraju: – Pijenje na eks, taj rusko-srpski stil, ne preporučujem, jer se u ukusu i mirisu može uživati celo veče, a da se popiju samo tri rakije. S druge strane, loša rakija mora da se pije uz vodu, da se „gasi“ i „spira“ loš ukus ili jačina“, poručuje Ivan.

Dunjevača uz sladoled

– Bele rakije, kao što su viljamovka i kajsijevača su delikatne, sa prefinjenim mirisom i njih treba piti kao aperitiv, blago rashlađene do 12 ili 13 stepeni, ali nikako iz frižidera, jer će izgubiti aromu. Šljivovica je rakija sa jačim ukusom i može da se pije uz suhomesnate proizvode, a naša šljivovica od 12 godina starosti pije se na kraju jela, kao francuski konjak. Ona se služi na sobnoj temperaturi, ali ispod 20 stepeni da ne bi promenila ukus. Dunjevača odlično ide uz kolače, voćne kupove, sladoled – savetuje Ivan Bogdanović.

Po strogim zahtevima jevrejske zajednice

– Košer na hebrejskom znači čisto i naša šljivovica-košer, koja je nagrađena u Las Vegasu, proizvedena je po strogim zahtevima jevrejske zajednice u SAD, čiji su predstavnici, osim ljudi iz istočne Evrope, veliki ljubitelji šljivovice. Kod nas je dolazio rabin da se uveri u čistoću pogona i kompletne opreme, ali i da proveri da li smo ispunili i ostale specifične zahteve koje nameće njihovo religijsko učenje – kažu Kostojevići.