Tamara Skrozza dobitnica nagrade za novinarsku hrabrost i izuzetnost

Obrazlažući odluku da Skrozza bude ovogodišnja laureatkinja, predstavnik Fondacije Katarina Preradović Velimir Ilić istakao je da je osnovni kriterijum bio nepristajanje na ćutanje. „Danas smo došli u situaciju da novinari ili ćute ili su se pretvorili u stalak za mikrofon“, rekao je Ilić i dodao da su i Katarina Preradović i Tamara Skrozza „nadrasle profesiju i vredne su divljenja i poštovanja“.

Ilić je rekao da je zajedničko Katarini Preradović i Tamari Skrozza da ne pristaju na ćutanje i činjenicu da se novinarska profesija pretvorila u baruštinu. Cilj nagrade je da se sačuva sećanje na Katarinu Preradović, koja je bila jedna je od najuticajnijih ekonomskih novinara i veliki borac protiv korupcije. „Novinarska hrabrost, izuzetnost i doslednost vrline su koje se danas retko sreću, pa smo verovatno zbog toga i tu gde smo: pod nezapamćenim političkim i ekonomskim pritiscima, izloženi pretnjama“, rekla je Skrozza primajući nagradu. Ona ukazuje i na „totalnu nesolidarnost“ među novinarima, kao i na to da su ponekad potpuno neopravdano „puni sebe“, ali i podložni različitim „dilovima“ s političarima, biznismenima i interesnim grupama.

„Zato nas građani i građanke posmatraju s nepoverenjem i u svim anketama tvrde da smo među najkorupitivnijim i manipulacijama najviše sklonim profesijama“, primećuje Skrozza. Dodala je i da, uprkos svemu, i dalje veruje da je potrebno biti hrabar i dosledan. „Ne da postaviš pitanje, ne da napišeš pošten tekst ili uradiš pošten intervju, već da koliko toliko dignute glave izdržiš posledice i platiš ceh“, rekla je Skrozza.

„Ako zarad sopstvene udobnosti odustanemo od principa, ni ovaj naš posao nema nikakve svrhe“, navela je laureatkinja. Ona je ocenila i da su vremena sve gora i teža i da su u takvim okolnostima principi zapravo važniji od svega. „Ne možemo danas biti novinari, a služiti i saginjati se pred svakim ko nam to kaže. Ne možemo biti novinari, a pristajati da igramo uloge statista u svim podmuklim predstavama različitih političkih grupa“, poručila je Skrozza. Smatra da je još gore ćutati ili se odreći vrednosti koje bi novinari, po pravilu, trebalo da zastupaju i ističe da se Katartarina Preradović tih vrednosti nije odrekla do svog zadnjeg dana i zadnjeg udisaja. „Daću zato sve od sebe da opravdam vašu veru i vaše poverenje i truditi se da svakog dana, do samog kraja, sledim njen i primer drugih kolega koji se nikada nisu obrukali, nikada poklekli i nikada zaćutali“, kazala je Skrozza.

Sudija Mioodrga Majić primetio je da između sudija i novinara postoji mnogo više sličnosti nego što se to na prvi pogled čini, jer je zadatak obe profesije da tragaju za istinom i pravdom. On je dodao i da nagrade u aktuelnim društvenim okolnostima u Srbiji doživljava i kao „dodatnu izolaciju ljudi kojima se one dodeljuju“. „To me sve više podseća na ono obeležavanje javanskih nosoroga kojih je još svega nekoliko preostalo, pa ih kada ih nađu obeleže. Valjda kako bi sprečili ove divlje lovce“, naveo je Majić. Ipak, konstatuje on, to lovce ne sprečava da ih ubijaju. „Sve mi se više čini da te ljude spremamo za neku vrstu virtuelnog zoološkog vrta u kojem ćemo pokazivati da su nekada i takvi ljudi živeli“, rekao je Majić.

Novinar Srđan Škoro problem prepoznaje u tome što smo se pretvorili u društvo ćutologa, gde „stradavaju oni koji govore, a oni koji ćute, samo naizgled, prolaze bolje“. On je dobitnici priznanja Katarina Preradović poželeo da još dugo piše i viče jer je to „jedini način da se izborimo protiv tmina koje predugo traju“. Prethodni dobitnici nagrade Ktarina Preradović bili su Marko Somborac i Predrag Blagojević.

Ovogodišnja, treća po redu, dodela priznanja upriličena je u Dorćol placu, a priznanje je uručio predsednik Fondacije Ktarina Preradović Veselin Simonović.