Tokom 2008. prosečan stanovnik Srbije je provodio 293 minuta dnevno gledajući televiziju, a očekuje se da ta brojka u 2009. bude za dva do tri odsto veća i da će iznositi za neki minut manje od 300 minuta, ističe za Danas Darko Broćić, izvršni direktor AGB Nilsen Media Risrč, agencije za istraživanje gledanosti televizije.
On navodi da se istraživanja, odnosno merenja gledanosti TV programa od 2002. obavljaju svakodnevno, 365 dana u godini, a AGB Nilsen je provajder tih podataka. Prosečan dnevni uzorak je, kako dodaje Broćić, oko 2.500 ljudi, koji žive na teritoriji Srbije bez Kosova i stari su četiri i više godina.
– Rang-lista najgledanijih emisija u ovoj godini pokazuje da su najveći rejting ostvarile domaće serije, zatim nekoliko utakmica fudbalske reprezentacije. Na rang-listi najgledanijih pojavljuje se i Drugi dnevnik RTS, zatim jedan domaći film, rijaliti šou Farma, emisija Zvezde granda i kvizovi – Trenutak istine i Slagalica – navodi Broćić.
On objašnjava da je profil prosečnog gledaoca relativno sličan profilu prosečnog stanovnika Srbije.
– Prosečna starost prosečnog gledaoca televizije je 47 godina, odnosno nešto iznad prosečne starosti stanovnika Srbije. Dakle, starija populacija nešto više gleda televiziju od srednje i mlađe generacije. Kada je reč o polnoj strukturi, žene nešto više gledaju televiziju od muškaraca – odnos je 54 odsto prema 46 odsto u korist žena – ističe Broćić.
Kada se televizijske navike domaće publike uporede sa drugim zemljama, naš sagovornik ukazuje da nije lako praviti poređenje zbog velikog broja emisija domaće produkcije, ali nema prevelike razlike kada su u pitanju tipovi emisija koji se najviše gledaju, jer se najviše gledaju razne vrste zabavnog programa.
Rade Veljanovski, profesor Fakulteta političkih nauka, kaže za Danas da je oko pet sati, koliko prosečan gledalac u Srbiji gleda televiziju, „zastrašujući podatak“, jer ako se tome doda broj sati koje utroši na spavanje i na posao, druge aktivnosti, posebno kreativne, svedene su na minimum, ako ih uopšte ima. Veliki problem je, kako ističe naš sagovornik, to što se takvi podaci često odnose na decu.
– Ako je prosek pet sati, to znači da neko provodi pred televizorom oko dva sata, ali da ima i onih koji televiziju gledaju i do deset sati – objašnjava Veljanovski. On naglašava da je značajno pitanje odgovornosti medija za sadržaje koje emituju, naročito što se toliko vremena provodi pred televizorom, a sve manje čita.
– TV stanice u Srbiji su vrlo neodgovorne i ne uvažavaju dovoljno svoju edukativnu obavezu. Postoje emisije obrazovnog karaktera na nekim od TV kanala, ali to nije dovoljno. Treba imati u vidu da je ta vrsta emisija skupa, jer to nisu komercijalni sadržaji i njihova gledanost nije velika, pa ni zainteresovanost oglašivača – ukazuje Veljanovski.
On napominje da u nekim evropskim zemljama, u osnovnim, a posebno u srednjim školama, postoji predmet u kojem mladi uče kako da konzumiraju medije.
– Mladi uče kako da selektivno prate medije, kao i da pažljivo odaberu medijske sadržaje, ali i da ih kritički posmatraju. Na taj način, mladi se osposobljavaju da prepoznaju kvalitet – navodi Veljanovski. Prema njegovim rečima, u Srbiji nažalost dominira gledanje lakih serija i sportskih događaja, odnosno praćenje izrazito lakih sadržaja, čija je umetnička, kreativna i edukativna vrednost „vrlo problematična“.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
