Tokovi novca humanitarnih organizacija bez kontrole

Prema važećem zakonu iz 1989. godine, za kontrolu tokova novca ovih fondova zadužene su opštine na čijoj teritoriji su fondovi osnovani. Međutim, sagovornici Danasa tvrde da su u međuvremenu mnogi zakoni, kao i Ustav, promenjeni, te tokove novca humanitarnih organizacija niko ne kontroliše.

Kako je Danasu rečeno u Agenciji za privredne registre, Agencija vodi evidenciju o broju udruženja građana u našoj zemlji, ali koliko se njih bavi humanitarnom delatnošću nije poznato, jer bi tu evidenciju trebalo da vodi Ministarstvo kulture.

Međutim, ni u Ministarstvu kulture nismo mogli da dobijemo tačan broj humanitarnih fondacija u našoj zemlji, ali nam je rečeno da prema Zakonu o zadužbinama, fondacijama i fondovima iz 1989. rad humanitarnih fondacija kontroliše opština na kojoj je fondacija osnovana.

Sa druge strane Đorđe Belamarić, član opštinskog veća Vračara, na kojoj je dobrotvorni fond „Katarina Rebrača“ osnovan, kaže za naš list da Zakon o zadužbinama, fondacijama i fondovima iz 1989. nije moguće primenjivati.

– U vreme kada je donet ovaj zakon postojali su neki drugi organi opštinske samouprave, a u međuvremenu je menjan i Ustav i donošeni su mnogi drugi zakoni. Jedinica lokalne samouprave je sada grad Beograd, a nadležnost za rad humanitarnih organizacija bi prema tome trebalo da kontroliše Gradski sekretarijat za kulturu – ističe Belamarić.

Prema njegovim rečima, da bi opština mogla da kontroliše rad humanitarnih fondacija, ona mora od Ministarstva za kulturu da dobije potvrdu da je fondacija registrovana, kao i statut fondacije, pravilnik i spisak članova upravnog odbora.

– Međutim, mi to nikada nismo dobili, niti je, koliko znam, dobio bilo ko u gradu. Da bismo mogli da nadgledamo rad fondova, moramo imati sva potrebna akta, ali mi to nemamo – napominje Belamarić.

Jasna Filipović, direktorka Centra za razvoj neprofitnog sektora (CRNPS), kaže za Danas da su pre nekoliko godina pokušali da utvrde tačan broj humanitarnih organizacija u Srbiji, ali da je to bio nemoguć poduhvat, jer još nije donet zakon koji bi regulisao njihov rad.

– Novi zakon o zadužbinama, fondacijama i fondovima, kojim bi se precizirao način osnivanja, upravljanja i kontrole humanitarnih organizacija, više od osam godina čeka na usvajanje. S obzirom na to da je važeći zakon iz 1989, humanitarni fondovi se danas vode kao udruženja građana i regulisani su Zakonom o udruženjima građana. Čim tu ne postoji jasna razdvojenost, stvara se prostor za sivu zonu, a gde ima sive zone, postoji mogućnost za prevaru – ukazuje Filipović.

Ona dodaje da bi novi zakon pooštrio kontrolu protoka novca pre svega unutar samog fonda, jer je to „najslabija karika“. Kada je reč o finansijskim malverzacijama, Filipovićeva naglašava da je za sva udruženja nadležna finansijska inspekcija, ali da je problem to što finansijskih inspektora u Srbiji nema dovoljno.

Opština Stari grad demantuje donaciju

Beogradska opština Stari grad negirala je juče da je bila donator Dobrotvornog fonda „Katarina Rebrača“, već tvrdi da je direktno Institutu za onkologiju i radiologiju Srbije uplatila pet miliona dinara za renoviranje prvog sprata Instituta. U saopštenju Opštinske uprave navodi se da je Katarina Rebrača 5. marta ove godine zatražila da joj se odobre sredstva u iznosu od 200.000 dinara za organizaciju „Ženskog bazara zdravlja“, ali je taj zahtev odbijen zbog nepotpune dokumentacije.

Saslušanje

Katarina Rebrača je juče trebalo da bude izvedena pred istražnog sudiju Višeg suda u Beogradu, ali do zaključenja ovog broja lista Danas nije saslušana.