Trećina dece bez lekarske pomoći u vanrednom stanju 1Foto: BETAPHOTO/ SASA DJORDJEVIC

Najčešći razlozi zbog kojih je zdravstveni sistem ostao zatvoren za decu bili su nedostupnost lekara, odnosno same usluge, dok u manjem procentu slučajeva sami roditelji nisu želeli da posećuju zdravstvene centre tokom epidemije.

Ovo su neki od nalaza Unicefovog longitudinalnog istraživanja socioekonomskih efekata pandemije virusa kovid 19 u Srbiji, koje se sprovodi u tri vremenska okvira.

Prvi okvir, na koji se prethodno pomenuti podaci odnose, obuhvatio je period iz aprila, a u narednom periodu biće predstavljeni podaci za jun, odnosno avgust.

Pored pristupa zdravstvenoj zaštiti, Unicefovo istraživanje bavilo se između ostalog i ekonomskim posledicama epidemije beležeći da je značajni broja domaćinstava sa decom imao smanjene prihode a da su u tim okolnostima uštede uglavnom pravljene u stvarima koje se tiču dece poput kupovine igračaka.

Ako se može govoriti o pozitivnim stranama epidemije, onda se one ogledaju u činjenici da je veći procenat porodica prijavio da provodi više vremena zajedno, s tim da je više od jedne trećine majki odnosno staratelja kazalo da im roditeljstvo pada teže nego inače, što je pogotovu primetno među onima koji imaju decu mlađu od 12 godina.

Unicefovo istraživanje obuhvatilo je 1.823 domaćinstva i 3.149 dece, od kojih je 23 odsto imalo potrebu za zdravstvenim uslugama a među njima oko 30 odsto nije uspelo da dobije potrebnu zdravstvenu negu.

Usluge koje su ostale uskraćene su najčešće specijalistički, preventivni i stomatološki pregledi, dok 13 odsto dece nije moglo da bude vakcinisano.

Nedostupnost vakcinacije uglavnom je primećena među decom do šest godina starosti, i među porodicama koje žive u ruralnim područjima.

Istovremeno, u pogledu ekonomskih posledica epidemije, istraživanje beleži da je kod gotovo polovine domaćinstava sa decom došlo do pada prihoda tokom epidemije.

Pri tome, jedna petina porodica prijavila je da prihod umanjen za više od 50 odsto dok  je jedna desetina navela da ne može da priušti obrok sa mesom, piletinom ili ribom svakog drugog dana (ili vegetarijansku zamenu).

U situaciji kada porodice računaju na manje novca mesečno, uštede se uglavom prave u sferama koje se odnose na decu.

Pa tako među porodicama koje su imale prihode umanjene za više od 10 odsto, njih 40 procenata je smanjilo kupovinu igračaka, 34 odsto je štedelo na dečijem obrazovanju odnosno kupovini knjiga i slikovnica a 29 odsto je smanjilo troškove za školarine i kupovinu udžbenika.

Pri tome materijalnom krizom bile su značajno pogođene majke odnosno staratelji, među kojima trećina nije radila (bolovanje, prinudni odmor, plaćeno i neplaćeno odsustvo), izgubila posao ili je radila sa skraćenim radnim vremenom. Istovremeno, nešto manje od trećine majki, staratelja je imalo manje prihode.

Na kraju, 80 odsto majki/staratelja kazalo je da tokom epidemije članovi porodice provode više vremena zajedno u poređenju sa periodom pre pojave korona virusa, učestvujući između ostalog u zajedničkim aktivnostima, prateći potrebe članova porodice, primajući i pružajući podršku.

Istraživanje beleži i da su doživljaji majki/staratelja o roditeljstvu tokom epidemije bili raznoliki, te je manjem udelu bilo nešto lakše nego obično, polovini se činilo da nema razlike, dok je približno trećina bila utiska da im roditeljstvo teže pada.

Majke uglavnom brinu o deci

Pretežnu brigu o deci mlađoj od šest godina na sebe preuzimaju majke (81 odsto), dok babe I dede to čine u deset odsto slučajeva, a očevi samo u osam odsto. Primarni staratelji dece u ovom uzrastu provode više od tri sata dnevno igrajući se ili učestvujući u nekim drugim aktivnostima sa decom (njih 70 odsto), dok 24 odsto poklanja ovu vrstu pažnje deci izeđu sat i tri sata dnevno a tri odsto manje od sat vremena.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.