Foto: Miloš Đošić

Materijalna uskraćenost starih u Srbiji bila je samo jedna od tema u okviru panel diskusije „Kako izgleda stariti u Srbiji: materijalni i socijalni položaj starih“.

Sa povećanjem starosti srpskog snanovništva povećava se i njihova materijalna uskraćenost, za razliku od EU, gde se smanjuje sa godinama starosti.

„Nejednakosti koje postoje u Srbiji zapravo se još i pojačavaju kod starijih. Tu do izražaja dolazi sve što se akumuliralo u prethodnim fazama života, ulaskom na tržište rada, i tokom obrazovanja i radne karijere. To sada, u trećoj životnoj fazi, reprodukuje penzijski sistem“, rekla je Marija Babović, urednica šestog broja MONS-a i profesorka Filozofskog fakulteta u Beogradu.

Materijalna deprivacija najviše pogađa poljoprivredno stanovništvo na selu, a žene su ugroženije od muškaraca. Svaka treća starija žena i svaki četvrti muškarac ima samo jedan par obuće, pokazuju podaci koji su izneti na ovoj panel diskusiji.

Foto: MONS

Žene vode brigu o mlađim generacijama, što se posmatra kao emocionalna, a ne ekonomska aktivnost. Njihova prosečna starosna penzija iznosi 80 odsto prosečne penzije muškaraca, što je posledica nejednakosti na tržištu rada – dužeg radnog staža i veće aktivnosti muškaraca.

U poljoprivredi je angažovan svaki peti muškarac između 65 i 75 godina, kao i svaki deseti muškarac od preko 75 godina.Velika stopa poljoprivrednog angažmana dovodi do toga da osam odsto muškaraca i 17 odsto žena od preko 65 godina ni u jednom momentu nisu imali penziona primanja. Nemogućnost zadovoljavanja osnovnih životnih potreba je sve viša za stanovništvo od preko 65 godina.

Na panelu je zaključeno da se činilo još 2011. godine da će biti napravljen pomak, kada je u Zakon o socijalnoj zaštiti trebalo da bude uveden član o socijalno-zdravstvenim ustanovama.

„Do današnjeg dana taj podzakonski akt nije donet. U procesu javne rasprave za izmene i dopune Zakona o socijalnoj zaštiti rečeno je da će izmeniti samo ono što moraju zbog pristupanja EU i da bi uveli privatne pružaoce usluga rezidencijalnog smeštaja jer državni sektor ne može da zadovolji potrebe za domskim kapaictetima. Umesto da se podzakonskim aktom uredi, član je izbačen jer privatnici nemaju sredstva da zapošljavaju lekare u privatnim domovima. To pokazuje koliko je država licemerna u svemu tome”, istakla je Nadežda Satarić iz udruženja Amity Srbija.

Kao jedan od načina pomoći starijima, Nataša Todorović, stručna saradnica Crvenog krsta Srbije, istakla je da je u vreme digitalizacije ustanova veoma bitno razvijanje digitalne pismenosti kod starih. Ona je navela da je u pripremi priručnik za korišćenje interneta za starije, koji će im omogućiti da koriste onlajn platforme institucija.

Panel diskusija je organizovana povodom predstavljanja šestog broja stručnog časopisa MONS – Monitoring socijalne situacije u Srbiji. Ovaj časopis izdaje Fond za razvoj ekonomske nauke (FREN) i Grupa za razvojnu inicijativu (SeConS).