Foto: Božidar Petrović/FoNet (Arhivska fotografija)

„U ovom trenutku se radi na tome da se lokacija obezbedi. Postoje zainteresovani za ovaj projekat, jer Srbija godišnje potroši najmanje 20 miliona evra za zbrinjavanje opasnog otpada u inostranstvu. Nema nikakavog razloga da se to ne dešava kod nas“, kazao je Trivan novinarima.

Naglasio je da nijedna lokalna samouprava ne može da odluči da se na njenoj teritoriji gradi postrojenje za tretman opasnog otpada bez saglasnosti građana, ali smatra da „Srbija ima dovoljno lokacija koje ne bi smetale građanima“.

„Tehnologije su danas potpuno bezbedne i u Srbiji možemo biti potpuno mirni da gradnja neće dodatno zagađivati životnu sredinu. Prljave tehnologije neće ući u Srbiju“, kazao je Trivan.

Dodao je i da je još rano govoriti o mehanizmima koje će država preduzeti kako bi se lokacija konačno obezbedila.

„Postoji nekoliko opcija, ali još je rano pričati o mogućoj lokaciji“, kazao je ministar zaštite životne sredine i naveo da će država učiniti sve u interesu građana.

On je naveo i da ne očekuje da naredne godine počne rigidna primena Bazelske konvencije UN o kontroli prekograničnog kretanja opasnog otpada i njegovom odlaganju, koja preporučuje da od 2020. godine svaka zemlja preuzima odgovornost za svoj opasan otpad.

U Srbiji se godišnje, prema procenama stručnjaka, proizvede oko 80.000 tona opasnog otpada, više od 11 kilograma po stanovniku.

U Srbiji ne postoji postrojenje za zbrinjavanje i preradu opasnog otpada, odnosno adekvatno, sistemsko rešenje za tretman opasnog otpada, zbog toga se većina tog otpada izvozi u zemlje Evropske unije.

Povezani tekstovi