Zastupnici Srbije su podvukli da su, sa druge strane, izjave tadašnjeg predsednika Hrvatske Franje Tuđmana, „koji se zalagao za nestanak Srba iz Kninske krajine“, bile dokaz genocidne namere. Advokat srpskog tima Vilijam Šabas pozvao se na pisane podneske u kojima se navodi da se Tuđman tokom sastanka sa najvišim vojnim oficirima na Brionima, uoči operacije Oluja u avgustu 1995, zalagao za „nestanak“ Srba iz Kninske krajine.

Odgovarajući na tužbu Hrvatske, Šabas je podsetio da je najviši sud UN 2007. utvrdio da tokom rata u BiH, izuzev u Srebrenici, nigde nije bio počinjen genocid, iako je stradalo mnogo više ljudi nego tokom sukoba u Hrvatskoj. U prilog tezi da Srbija nije počinila genocid u Hrvatskoj, on se osvrnuo i na analizu presuda Haškog tribunala oficirima JNA i liderima Srba u Hrvatskoj, Miletu Mrkšiću, Milanu Martiću i Milanu Babiću, od kojih niko nije bio ni optužen ni osuđen za genocid.

U popodnevnim časovima pred Sudom u Hagu počelo je iznošenje iskaza svedoka po kontratužbi Srbije za genocid protiv Hrvatske.