Mlada žena, u drugom stanju, s detetom od 18 meseci u naručju, prigovara suprugu da malo vremena provodi s porodicom, već samo skita i pije. Muž na to uzima poklopac šerpe i nanosi joj više udaraca. Trudnica s detetom u rukama zadobija povrede u predelu glave i ruke, posekotinu na ušnoj školjci, hematom iza desnog uveta, krvni podliv i hematom na podlaktici i nadlaktici.
Mlada žena, u drugom stanju, s detetom od 18 meseci u naručju, prigovara suprugu da malo vremena provodi s porodicom, već samo skita i pije. Muž na to uzima poklopac šerpe i nanosi joj više udaraca. Trudnica s detetom u rukama zadobija povrede u predelu glave i ruke, posekotinu na ušnoj školjci, hematom iza desnog uveta, krvni podliv i hematom na podlaktici i nadlaktici. Nasilnik mirno odlazi da spava. Mada je suprugu i ranije više puta fizički i verbalno zlostavljao, te bio osuđivan i prekršajno kažnjavan, sud mu izriče samo uslovnu osudu, šest meseci zatvora s periodom provere od godinu dana.
Nedopustivo visok prag tolerancije
– Mada je oslobađajuća presuda izrečena samo u tri odsto slučajeva, kazne za nasilje u porodici su nedopustivo blage. U čak 80 odsto slučajeva izrečena je uslovna osuda koja dominira kao oblik kažnjavanja, a prosečna iznosi četiri meseca, uslovno na godinu dana. Zatvorska kazna izrečena je samo u 20 odsto predmeta i kreće se od dva do 36 meseci, mada zakon propisuje kaznu zatvora do 12 godina. Novčana kazna određena je u četiri odsto, mere bezbednosti, kakve su obavezno psihijatrijsko lečenje i obavezno lečenje alkoholičara i narkomana, u sedam odsto, a sudska opomena u jedan odsto slučajeva – kaže .
To je nedopustivo visok prag tolerancije sudija na nasilje u porodici i tendencija blagog kažnjavanja. Ovakve kazne šalju poruku da je nasilje u porodici manje opasan oblik kriminaliteta i da izvršioci nasilja mogu računati na „razumevanje“ sudija. Očigledno je da naše pravosudne institucije još uvek na nasilje u porodici gledaju drugačijim očima nego na ostale oblike kriminaliteta – kaže predsednica Ženskog istraživačkog centra Nevena Petrušić, inače profesorka niškog Pravnog fakulteta i članica Saveta za ravnopravnost polova Vlade Srbije.
Druga žena je smogla snage da se pridruži krivičnom gonjenju. Ipak, na glavnom pretresu neprekidno drhti i plače. Svedoči kako je suprug, kada je dobio tužbu za razvod braka, počeo da je vređa, a onda iščupao telefonski kabl iz zida. Kada je pokušala da drugim, mobilnim telefonom pozove sestru u pomoć, oteo joj je aparat, uhvatio rukama za vrat i bacio na pod, govoreći: „Joj, pa ovo može da krcne“. U toku postupka je nepobitno utvrđeno da je on i ranije, od 2003. do 2005. godine, suprugu tukao, u alkoholisanom stanju je prisiljavao na seksualne odnose, nazivao krajnje pogrdnim imenima i pretio da će je „uništiti“ i „sahraniti“. U postupku je takođe ustanovljeno da se u vreme krivičnog dela zbog kojeg se, ovoga puta, našao pred sudom, nalazio pred razvodom od supruge kojoj je prethodno, po podnošenju krivične prijave zbog nasilja, pretio nožem. Uprkos svemu, nasilnik koji sa ovom ženom ima dvoje dece osuđen je na uslovnu kaznu zatvora od četiri meseca.
Ovakvi slučajevi nasilja u porodici bili su deo istraživanja Autonomnog ženskog centra i Ženskog istraživačkog centra, sprovedenog među tužiocima i sudijama u Beogradu i Nišu, od januara 2006. do maja 2007. godine. Cilj istraživanja je „aktuelna pravosudna praksa u slučaju krivičnog dela nasilja u porodici“ koje je u Srbiji ustanovljeno tek 2002. godine, a preciznije regulisano Krivičnim zakonikom 2005. godine. Istraživačice su obradile 529 predmeta u (beogradskim i niškim) tužilaštvima i sudovima, oslanjajući se na sudske spise, praćenje suđenja, upitnike i anketiranje pravnih profesionalaca. Ono se naslanja na prethodno istraživanje o postupanju policije, tužilaštva i sudova u prvih 18 meseci od uvođenja krivičnog dela nasilja u porodici sprovedenog tokom 2003. godine. Poslednji rezultati su nešto bolji od prethodnih, ali – nisu dobri.
Najnovije istraživanje pokazuje da je u čak 50 odsto slučajeva kojima su se bavili tužilaštva i sudovi izvršeno isključivo fizičko nasilje. „Repertoar“ nasilnika je širok i obuhvata pesničenje, šutiranje, šamaranje, davljenje, ujedanje, izvrtanje ruku, udaranje drvenom palicom i kaišem, udaranje glave žrtve u zid, ili ubadanje nožem. U 40 odsto tužilačkih i sudskih slučajeva izvršeno je i fizičko i psihičko nasilje. Samo u 10 odsto tužilaštva i sudovi bavili su se isključivo psihičkim nasiljem, kakvo je vređanje, psovanje, uznemiravanje telefonom, ili pretnje da će se žrtvi zapaliti kuća i baciti bomba.
Prema ovom istraživanju pravne prakse žrtve nasilja u porodici su žene u čak 80 odsto slučajeva. Izvršioci krivičnog dela su u 92 odsto slučajeva muškarci, a samo u osam slučajeva žene, i to uglavnom prema deci i drugim ženama. Dete je nasilno prema roditelju u 15 odsto pravosudnih slučajeva, a roditelj prema detetu u 10 odsto. Mesto izvršenja krivičnog dela je u 95 odsto zajednički, ili stan žrtve. Čak 64 odsto žrtava uopšte ne traži pomoć od institucija. Ipak, u odnosu na prvo istraživanje broj žena koje se uopšte ne obraćaju za pomoć manji je za 10 odsto, dok je broj slučajeva koji se prijavljuju policiji povećan za deset odsto. To ukazuje na izvestan rast poverenja u institucije i bolju informisanost ljudi, smatraju istraživačice.
One su utvrdile i profile žrtava porodičnog nasilja i nasilnika u porodici. Žrtva je žena, stara od 41 do 56 godina, majka dvoje dece, srednje obrazovana, bez sopstvenih prihoda, živi u gradu, kontinuirano je zlostavljana, ali ne želi da svedoči na sudu i ne pridružuje se gonjenju. Profil nasilnika govori da je on muškarac, star od 33 do 40 godina, u braku sa žrtvom ili razveden, otac dvoje dece, srednje obrazovan, zaposlen, živi u gradu, ne prihvata sopstvenu odgovornost ili je prebacuje na žrtvu, uračunljiv je i tokom izvršenja dela nije bio pod dejstvom alkohola.
Nastavlja se
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
