Foto: Fonet/Saša Savković

Tužba je podneta 7. juna zbog Šabićeve odluke (od 14. marta 2016. godine) da Ministarstvo odbrane dostavi informacije Fondu za humanitarno pravo (FHP) o Nikoli Mićunoviću, nekadašnjem komandantu 113. vojno-teritorijalnog odreda Đakovica za koga se sumnja da je bio upleten u ratne zločine na Kosovu.

Za Mićunovićem je raspisana Interpolova poternica, a Haški tribunal je u presudi u predmetu “Đorđević” utvrdio da je Mićunović sa svojim snagama učestvovao u prisilnom proterivanju Albanaca iz sela opštine Đakovica (Guska, Korenica, Deva, Babaj Boks) krajem marta 1999, podsećaju iz FHP-a.

Ovo nije prva tužba RJT-a protiv Šabića “radi poništenja” njegovih odluka, a na inicijativu Ministarstva odbrane. Kao i u prethodnoj o kojoj je Danas pisao krajem jula, a koja se takođe ticala dostavljanja informacija FHP-u od strane Ministarstva odbrane, i u ovoj RJT tvrdi da Poverenik ugrožava “odbranu zemlje, nacionalnu i javnu bezbednost, kao i ličnu bezbednost oficira i podoficira”.

U najnovijoj tužbi se navodi da bi davanje na uvid informacija o Mićunoviću imalo posledice na odbrambene sposobnosti Vojske Srbije, te da je ustupanje podataka FHP-u u suprotnosti sa interesima Republike Srbije, “a interes zemlje je pretežniji od interesa drugog da zna”, kao i da su traženi podaci “zaštićeni”. Takođe, RJT smatra da je pobijenim rešenjem izvršena povreda odredaba Zakona o odbrani, Zakona o vojnoj, radnoj i materijalnoj obavezi, Zakona o tajnosti podataka, Zakona o Vojsci Srbije, “a posledica toga je da je nepravilno primenjen Zakon o slobodnom pristupu informacijama o javnog značaja”.

“Državnu tajnu predstavljaju tajni podaci čijim bi otkrivanjem mogla nastupiti teška posledica za odbranu i bezbednost zemlje, a koji se odnose između ostalog i na Plan odbrane zemlje (član 81.-102. Zakona o odbrani) u kojima su sadržani podaci o ratnoj formaciji i upotrebi jedinica Vojske”, piše u tužbi RJT protiv Šabića, koju je potpisala zamenica Zagorke Dolovac, Danijela Slijepčević.

Inače, Ministarstvo odbrane je odbilo zahtev FHP-a još 27. oktobra 2014. godine, jer su traženi podaci “tajni” i “dostupni samo određenim licima”. FHP je tražio informacije, odnosno kopije dokumenata iz kojih se može saznati kada je Mićunović imenovan na mesto komandanta 113. vojno-teritorijalnog odreda Đakovica, do kada se nalazio na tom mestu i koji je čin imao tokom sukoba na Kosovu 1999. godine.

FHP o Nikoli Mićunoviću

U oktobru 2015, FHP je javnosti predstavio dosije “Operacija Reka” u kojem je opisana opsežna vojno-policijska akcija Reka, koju su srpske snage sprovele 27. i 28. aprila 1999. u selima opštine Đakovica. Akcija je bila čin osvete za ubistvo jednog visokog policijskog službenika kojeg su pripadnici Oslobodilačke vojske Kosova (OVK) ubili nekoliko dana ranije. Na sastanku na kojem su dogovoreni detalji ove operacije, između ostalih, prisustvovao je i Nikola Mićunović, koji je u to vreme bio komandant 113. vojno-teritorijalnog odreda Đakovica.

Mićunović je tada od načelnika za bezbednost Prištinskog korpusa Momira Stojanovića dobio zadatak da ubije najmanje “100 glava” i da spali sve kuće. Rezultat ove operacije je da je za dva dana ubijeno 350 albanskih civila (posmrtni ostaci većine ubijenih su pronađeni u masovnoj grobnici u Batajnici), dok je više hiljada proterano u Albaniju. Međunarodni krivični tribunal za bivšu Jugoslaviju (MKSJ) je u presudi u predmetu Đorđević utvrdio da je Nikola Mićunović sa snagama pod njegovom komandom učestvovao u prisilnom proterivanju Albanaca iz sela opštine Đakovica (Guska, Korenica, Deva, Babaj Boks) krajem marta 1999, dok je svedokinja Merita Deda tvrdila da su srpske snage predvođenje Mićunovićem krajem marta 1999. u selu Deva ubile osam albanskih civila. Zbog zločina koji su počinjeni na teritoriji opštine Đakovica, Interpol za Nikolom Mićunovićem izdao poternicu.

Presuda za prethodnu tužbu još nije doneta

Presuda po tužbi RJT protiv Šabića „radi poništenja“ njegovog rešenja iz marta ove godine kojim je Ministarstvu odbrane naložio da bez odlaganja dostavi FHP-u kopije dokumenata iz kojih se može saznati kada je Goran Jeftović imenovan na mesto štapskog oficira Prištinskog korpusa Vojske Jugoslavije tokom sukoba na Kosovu 1999, do kada se nalazio na tom mestu i koji je imao čin, još nije doneta. Kako je Danasu rečeno iz Upravnog suda, biće izrečena “u razumnom roku, budući da su sudije dužne da rešavaju predmete po redosledu prijema tužbe u sud”.

I tada je RJT u tužbi navelo da bi stavljanje na uvid takvih podataka drugima imalo posledice na odbrambene sposobnosti Vojske Srbije, da bi se ugrozila odbrana zemlje, nacionalna i javna bezbednost, kao i lična bezbednost oficira i podoficira, te da je davanje takvih podataka u suprotnostima je interesima Republike Srbije, a interes zemlje je pretežniji od interesa drugog za dobijanje informacije.