U Beogradu ove godine od droge umrlo 77 osoba

Na tržištu narkotika u Beogradu heroin i dalje ima primat nad svim drugim drogama, pokazuje statistika Policijske uprave za grad Beograd za prvih devet meseci ove godine. Samo ove godine od posledica uzimanja narkotika preminulo je 77 osoba. Najmlađa osoba među njima imala je samo 18 godina (1988. godište). Inače, najmlađi registrovani zavisnik od narkotika u Srbiji ima zapanjujućih 11 godina.
Prema podacima Policijske uprave za grad Beograd, u 1.784 zaplene u periodu od 1. januara do 9. oktobra 2007. zaplenjeno je 48,8 kilograma heroina, 44,5 kilograma marihunane i 1,6 kilograma kokaina. Tek na četvrtom mestu po količini zaplena nalazi se ekstazi sa oduzete 15.443 tablete težine oko četiri kilograma. Policija je u prvih devet meseci ove godine zaplenila i 74,6 grama hašiša, 805,8 grama amfetamin sulfata i 147,08 mililitara metadona. Podnete su 54 krivične prijave.

Kilogram heroina 12.000 evra

Od kilograma čistog heroina dileri najčešće naprave tri kilograma uličnog. Cena čistog heroina je 12.000 evra po kilogramu. Inače, nepoznate su količine novca koji se od narkotika „vrti“ u Srbiji, kao ni kolika je godišnja potrošnja. Lambe Đorejlijevski iz Policijske uprave grada Beograda kaže da trgovci drogom legalizuju novac ulaganjem u nekretnine, poput izgradnje stanova, ili u sportskom menadžerstvu.

Lambe Đorejlijevski, šef Odseka za prevenciju u Odeljenju za suzbijanje narkomanije u beogradskoj Policijskoj upravi, kaže za Danas da se na srpskom tržištu narkotika mogu naći marihuana, hašiš, heroin, kokain, kao i sintetičke droge – amfetamin sulfat, metamfetamin ili spid, ekstazi, LSD. On ističe da je moguće pronaći i tablete metadona, dok nije zabeležena upotreba opijuma i morfijuma.

„Droga sreće“

Ekstazi se na srpskom tržištu pojavio u većem obimu 1999. godine. Cena tableta je tada bila 40 maraka, dok je danas cena ekstazija od 75 do 150 dinara po tableti. Ova izuzetno opasna droga zove se još i droga „ljubavi“ i droga „ritma“. Često se vezuje za tehno i rejv pokret. Upotreba ekstazija zabeležena je na rejv žurkama i koncertima, pa je to jedno od objašnjenja zašto na tim događajima nema tuča. Objašnjenje za upotrebu ove droge mladi često nalaze u pojačavanju svih čula, a stručnjaci objašnjavaju da ova droga deluje na serotonin u mozgu, koji je zadužen za osećaj sreće, euforije i zaljubljenosti, pa mladi kažu da su na taj način bliži jedni drugima i da imaju osećaj da „ulaze u misli onog drugog“. Sintetičke droge proizvode se često u kuhinjskoj radinosti, takozvanim priručnim laboratorijama.

– Marihuana je ulazak mladih u svet zavisnosti, a često se dešava i zloupotreba lekova iz kućnih apoteka. Roditelji često daju negativan primer deci, jer pred njima često piju lekove, sredstva za spavanje kada su uznemireni i time prikazuju način rešenja problema. Nema podele na lake i teške droge. Sve su opasne – kaže Đorejlijevski.
On ističe da roditelji snose samo deo odgovornosti za susret mladog čoveka sa drogama, jer bi trebalo da ga pripreme za odgovarajuće ponašanje, ali da je odluka ipak na mladim ljudima.
– Jedini pravi način je prevencija i rad sa decom koja nisu došla u kontakt sa narkoticima. Veliki broj mladih ulazi u svet droga zbog identifikacije sa društvom – objašnjava Đorejlijevski.
Prema njegovim rečima, škola je idealno mesto za sve vrste „infekcija“, pa i za kriminalnu.
– Dileri znaju da su deca najpodložnija uticaju i nalaze se na mestima gde se ona okupljaju. Takođe, oni pokušavaju i da preko „zvezda“, odnosno popularnih učenika, ubace drogu u škole. Zato je školski policajac izuzetno koristan – kaže Đorejlijevski.
Šef Odseka za prevenciju objašnjava da u Srbiji ne postoji organizovana kriminalna grupa koja se bavi samo nabavkom sintetičkih droga.
– Postoje manje grupe, ali ne i neka koja ima monopol samo nad tim. Registrovali smo tri organizovane kriminalne grupe – novobeogradska, bežanijska i voždovačka grupa, i one „rade“ sve vrste droga – rekao je Đorjelijevski.
Osnovni delokrug rada Odseka za prevenciju je edukacija i primarna prevencija, pa tako postoji stalna akcija „Droga je nula, život je jedan“, koju MUP realizuje sa Skupštinom grada i Ministarstvom prosvete. Đorejlijevski objašnjava da se najviše radi sa decom od 10 godina (IV razred) i sa decom od 14 godina (VII razred), jer su to najkritičniji uzrasti.
– Ako na svakom predavanju zaustavimo jednog potencijalnog narkomana, napravili smo izuzetan uspeh. Decu najviše interesuje odakle droga dolazi, ko je izmislio drogu – kaže Đorejlijevski.
Koliko je situacija sa upotrebom droga u obrazovnim ustanovama u Srbiji ozbiljna, najbolje govori slučaj iz jedne škole u Srbiji, u kojoj je puštena lažna priča da će narednog dana biti urađen test urina na droge. Dogodilo se da oko 60 odsto učenika nije tog dana došlo u školu!
Prema rezultatima istraživanja koje je među mladima pirotskog, zaječarskog, mačvanskog, šabačkog i zlatiborskog okruga uzrasta od 15 do 19 godina sproveo docent Ivan Dimitrijević iz Instituta za psihijatriju Kliničkog centra Srbije, koji je i koordinator vladine Komisije za prevenciju bolesti zavisnosti, kod mladih je zabeležena mnogo veća upotreba ekstazija nego marihuane. Istraživanje prisustva droge u urinu, kojim je bilo obuhvaćeno 1.459 mladih, pokazalo je da je 4,88 odsto ispitanika bilo pozitivno na neku od četiri opijatske supstance koje su bile ispitivane. Prema tim rezultatima, na prvom mestu u uzorku urina bio je ekstazi, zatim benzodijazepamske supstance, a tek na trećem marihuana. Prema istom istraživanju, između sedam i 16 odsto mladih čulo je za sintetičke droge.
Krajnje su zabrinjavajući i rezultati istraživanja „Rizična ponašanja omladine u Srbiji“ Aleksandra Jugovića, docenta Defektološkog fakulteta u Beogradu, urađenog sredinom prošle godine među mladima uzrasta od 17 do 35 godina. Iskustvo sa upotrebom marihuane ima 28,5 odsto srednjoškolaca, a prvi kontakt najčešće u 15. godini života. Posebno je zabrinjavajuće to što oko 10 odsto srednjoškolaca povremeno kombinuje alkohol i psihoaktivne supstance, u čemu prednjače muškarci, koji to čine tri puta više nego devojke. Podaci pokazuju da čak 37 odsto srednjoškolaca puši, najveći broj njih od pola do jedne kutije dnevno, a istraživanje je pokazalo i da su pušači dva do pet puta češće koristili ekstazi nego nepušači, a dva puta više uzimali marihuanu i hašiš.