U Beogradu se danas održava Parada ponosa

Parada ponosa predstavlja ujedno završni događaj Nedelje ponosa koja je počela u ponedeljak i koju su obeležile različite manifestacije i događaji na temu poboljšanja položaja LGBT zajednice u društvu.

Dok su u svetu bile organizovane povorke koje su sadržale 2,5 miliona ljudi, u Srbiji su ove šetnje bile zabranjivane.

Iako atmosfera beogradske Parade ponosa i dalje nije na nivou razvijenijih država poput Kalifornije, u kojoj, ne samo da Prajd protiče bez problema, već se i poštuju zakoni koji su doneti kako bi bio poboljšan život LGBT+ zajednice, ili u Velikoj Britaniji, koja ima jednu od najstarijih Parada ponosa, situacija u Srbiji se znatno poboljšala u proteklih nekoliko godina.

Prva beogradska Parada ponosa organizovana je 2001. godine pod sloganom „Ima mesta za sve nas“. Nju je obeležio napad desničarskih organizacija i navijačkih grupa na učesnike parade. Sedamnaest godina i šest parada kasnije, društvo je napredovalo toliko da se ne očekuju novi incidenti.

Godine nakon odžavanja prvog Prajda bile su značajne za pripadnike LGBT+ zajednice jer je počelo prepoznavanje njihovog postojanja u Ustavu i zakonima Republike Srbije, ali borba traje i dalje u praksi.

Svi ovi zakoni dotiču se zabrane diskriminacije i govora mržnje, a prvi u nizu – Zakon o radiodifuziji – donesen je 2002. godine. Svi zakoni doneseni od tada do danas prepoznaju diskriminaciju na osnovu seksualne orijentacije u medijima, radnom, obrazovnom i drugim okruženjima.

Iako su pripadnici LGBT+ zajednice zvanično prepoznati, druge Parade ponosa u Beogradu nije bilo sve do 2010. godine.

Godine 2004. pripreme za paradu ponosa trajale su nekoliko meseci, da do samog događaja na kraju ne bi došlo zbog eskalacije nasilja na Kosovu, kao i paljenja džamija u Beogradu i Nišu.

Još jedan neuspeli pokušaj organizacije ovog događaja desio se 2009. godine. Uprkos tome što su događaj podržale javne ličnosti, međunarodne organizacije, kao i predstavnici vlasti, zbog niza pretnji od strane navijačkih grupa i ekstremističkih organizacija i toga što organizatori skupa nisu želeli da izmeste događaj na Ušće, on je nekoliko dana pre datuma održavanja zabranjen od strane MUP-a.

Prvi put u 10 godina, došlo je do konačnog održavanja Parade ponosa. Prajd je 2010. godine održan pod sloganom „Možemo zajedno“. Broj od oko 500 učesnika čuvalo je 6.000 policajaca. Isto toliko bilo je i huligana, te je došlo do velikih nereda tokom kojih je povređeno oko 150 osoba, a uhapšeno 250. Ove godine je prvi put organizovana Nedelja ponosa i ona je jedini deo ovog događaja koji je prošao bez incidenata.

Naredne godine je Ustavni sud Srbije proglasio zabranu Parade ponosa iz 2009. neustavnom. Donet je Zakon o mladima, koji zabranjuje bilo kakvu vrstu diskriminacije među mladima, a protiv Dragana Markovića Palme podignuta je prvostepena presuda za tešku diskriminaciju.

Međutim, beogradski Prajd je 2011. ostao zabranjen obrazloženjem da država ne može da garantuje bezbednost učesnika.  Učesnici su u Medija centru održali događaj pod nazivom „Prajd u četiri zida“, nakon kojeg su izašli na ulicu i posipali put duginim bojama.

Iako zvanično zabranjen, beogradski Prajd je te godine imao veliku podršku, kako u zemlji, tako i u inostranstvu, a sam program Nedelje ponosa bio je daleko raznovrsniji nego prethodnih godina.

Naredne dve godine protekle su u istom maniru. Iako su zabrane Parade ponosa iz prethodnih godina proglašene neustavnim, skupovi su i dalje zabranjivani po nekoliko dana ili nekoliko sati pre samog događaja, uvek iz bezbednosnih razloga.

Nakon zabrane treću godinu za redom, učesnici su organizovali Ponoćni Prajd od zgrade Vlade Srbije do Skupštine Srbije.

Godina 2014. bila je prva u nizu onih tokom kojih je Parada ponosa protekla bez incidenata i uz smanjeno prisustvo policije, a taj niz je nastavljen do danas.

U  povorci 2016. godine učestvovalo više od 2.000 ljudi, a tokom Nedelje ponosa održano je 25 događaja. Tada dolazi i do imenovanja nove ministarke za državnu i lokalnu samoupravu i do saopštenja da je Ana Brnabić pripadnica LGBT+ zajednice.

Prošle godine organizovana je četvrta Parada ponosa u nizu i prvi put je došlo do zahteva za legalizovanjem istopolnih zajednica.

Otvoren je Prajd Info Centar, koji je radio 30 dana i u kojem su, kako pripradnici LGBT+ zajednice, tako i drugi građani, mogli da se informišu o radu LGBT+ organizacija i dešavanjima u okviru Nedelje ponosa, ali i o pokretu za LGBT+ prava.

U povorci na prošlogodišnjoj Paradi ponosa učestvovalo je 2.000 ljudi, među kojima je bila i predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić, kao i nekoliko ministara.

Počeci iz 1969. godine

Parada ponosa svoje početke ima u „Stounvolskoj pobuni“, događaju koji se desio 27./28. juna, 1969. godine u klubu „Stounvol in“ u njujorškom kvartu Grinič Vilidž. Tom prilikom su se drag kvinsice pobunile protiv policijske racije, maltretiranja i hapšenja. Naredne godine, 28. juna Front oslobođenja gejeva, pod koordinacijom Brende Hovard, organizovao je prvi marš u Njujorku u znak obeležavanja tzv. Stounvolske revolucije, marširajući od Grinič Vilidža do Central Park