U budžetu nedovoljno novca za investicije

Donošenje novog zakona o učeničkom i studentskom standardu je jedan od prioriteta u narednoj godini, jer su postojeća zakonska rešenja veoma stara i nisu prilagođena današnjem vremenu. Predlog zakona koji je bio urađen, na inicijativu ministra prosvete je vraćen komisiji na razmatranje i očekujemo da će se uskoro naći na dnevnom redu Skupštine Srbije – kaže Slavko Karavidić, pomoćnik ministra za učenički i studentski standard u Ministarstvu prosvete.

Bez poskupljenja u 2008.

l Da li će cene smeštaja i ishrane u učeničkim i studentskim domovima u narednoj godini poskupeti?

– Cene se neće menjati. Studentske stipendije i krediti su i dalje nešto više od mesečnih troškova smeštaja i ishrane u domovima koje plaćaju studenti. Stipendije i krediti za studente iznose 5.100 dinara, a za smeštaj i ishranu plaćaju 4.110 dinara. Učeničke stipendije i krediti su 3.000 dinara, a toliki su i mesečni troškovi za smeštaj i ishranu. Treba podsetiti da kredite i stipendije prima 23. 200 studenata i više od 11.500 srednjoškolaca. Ministarstvo prosvete će u idućoj godini ispuniti svoje obaveze i obezbediti uslove da ustanove pruže maksimalno korektnu uslugu učenicima i studentima.

Karavidić ističe da bi novi zakon, pre svega, trebalo da definiše odnose ustanova i države, ustanova i studenata, kao i neku vrstu normativa i pristupa studentskom standardu, odnosno na koji način će biti formirane cene smeštaja i ishrane, visina stipendija i kredita za učenike i studente i pravo na konkurisanje za smeštaj u domove. On najavljuje da bi u narednom periodu trebalo da budu doneti jedinstveni normativi i standardi ishrane, koji će se zasnivati na naučnim dostignućima, a ne na tome koliko masti unose studenti. U ovaj posao biće uključeni stručnjaci Zavoda za zaštitu zdravlja studenata i nutricionisti sa Visoke strukovne škole u Zemunu, koji su i dosad bili saradnici Ministarstva prosvete.
l Prema predlogu budžeta koji je usvojila Vlada, Sektor za učenički i studentski standard trebalo bi da dobije više novca nego lane. Da li će to omogućiti i neke značajnije investicije u ustanovama za smeštaj učenika i studenata?
– Od 2001. godine napravili smo značajan korak u sređivanju učeničkih i studentskih domova, pre svega, kada je reč o sanaciji kupatila, mokrih čvorova i kuhinja. Mislim da je, za razliku od drugih nivoa obrazovanja, učenički i studentski standard dostigao zavidan nivo, iako još uvek ima nekoliko domova koji su u lošem stanju. Sigurno je da ćemo morati da tražimo rešenja za adaptaciju tih domova, ali mislim da to treba da bude deo kapitalnih investicija, jer je reč o državnoj imovini. I pored predloženog povećanja, budžet za učenički i studentski standard je i dalje restriktivan kada su u pitanju investicije.
l Sa koliko sredstava ćete raspolagati i za šta će biti potrošen najveći deo novca?
– Bez obzira na restriktivnost, predloženi budžet omogućuje normalno funkcionisanje ovog sektora. Ako se ima u vidu celokupna situacija u kojoj se nalazi naše društvo, ne bismo smeli da budemo nezadovoljni sredstvima koja su opredeljena za učenički i studentski standard. Budžet za učenički standard je u odnosu na prošlu godinu povećan za 25 procenata i iznosi 2,7 milijardi dinara. Najveći deo predviđen je za ishranu i smeštaj učenika, 36 odsto odlazi na plate, a 14 odsto za kredite i stipendije. Kada je reč o studentskom standardu, budžet je povećan za 29 odsto, za smeštaj i ishranu planirano je 64 odsto sredstava, a 34 odsto za plate. Za unapređenje infrastrukture ustanova studentskog standarda, zgrade i građevinske objekte izdvojeno je tri odsto ili 151 miliona dinara, što je nedovoljno, tako da ni ove godine nećemo uspeti ništa značajnije da uradimo kada je reč o investicijama.
l Kao jedan od prioriteta najavljujete edukaciju i zaposlenih i korisnika domova.
– Tu, pre svega, mislim na vaspitni rad u učeničkim domovima koji nije na odgovarajućem nivou, ali i na ponašanje pojedinih direktora studentskih domova. Mesto direktora zahteva mnogo više od toga da samo smestite studente, da im obezbedite toplu sobu, čistu posteljinu i redovne obroke, kakvi god da su. Direktori treba da budu menadžeri, da imaju viziju razvoja svojih domova, kako taj dom da pruži najkvalitetniju, ali i najcelishodniju i najekonomičniju uslugu. Faktor ekonomičnosti mora još više da dođe do izražaja, ali ne tako što ćemo smanjiti kvalitet ishrane i smeštaja, već što ćemo sa restriktivnim sredstvima pružiti maksimum.