Usvojene izmene Zakona o kulturi i Zakona o sprečavanju dopinga u sportu 1Foto: Beta/Vlada Srbije/Slobodan Miljević

Skupština Srbije usvojila je danas izmene i dopune Zakona o kulturi kojima se detaljno regulišu pojedine oblasti kulture i stvaraju zakonski preduslovi za ujednačeno, sistemsko i efikasno uređenje ove oblasti.

Izmenama Zakona se produžava rok za raspisivanje javnih konkursa za finansiranje ili sufinansiranje kulturnih programa i projekata, kao i umetničkih, odnosno stručnih i naučnih istraživanja u kulturi, sa 30 na 60 dana od usvajanja budžeta.

Zakonom je utvrđen sastav, način izbora i mandat Nacionalnog saveta za kulturu.

Poslanici su usvojili i izmene i dopune Zakona o sprečavanju dopinga u sportu, a cilj je usaglašavanje sa osnovnim principima novog Svetskog antidoping kodeksa i najvažnijim odredbama kojima se ti principi primenjuju.

Ministar omladine i sporta Vanja Udovičić izjavio je ranije da se izmenama i dopunama Zakona o sprečavanju dopinga u sportu, uvodi i nova povreda antidoping pravila koja se odnosi na sprečavanje bilo koje vrste zastrašivanja sportiste i drugog lica u sistemu sporta koji želi da prijavi doping.

Udovičić je rekao da je zakonom propisano da doping kontrola može da se sprovede na nacionalnim takmičenjima u svakom trenutku.

On je rekao i da će ubuduće u Upravnom odboru Antidoping agencije i Paraolimpijski komitet imati svoje predstavnike.

Poslanici su usvojili i izmene i dopune Zakona o akreditaciji, kao i Zakon o predmetima od dragocenih metala, kojim se na sveobuhvatan način uređuje obavljanje delatnosti proizvodnje, prometa i nadzora u ovoj oblasti.

Uveden je pojam otkupljivača kao privrednog subjekta koji je registrovan u Srbiji u skladu sa zakonom kojim se uređuje registracija privrednih subjekata i koji je registrovan u Direkciji za mere i dragocene metale kao otkupljivač predmeta od dragocenih metala.

Otkup upotrebljavanih predmeta ili njihovih delova od dragocenih metala može da obavlja samo otkupljivač na označenom otkupnom mestu koji je dužan da prilikom otkupa izdaje otkupni list.

Otkupljivač je dužan da vodi evidenciju o otkupu predmeta, a proizvođači će morati da otkupljuju predmete radi obezbeđivanja sirovina za svoj rad, ali je uslov da se registruju kod Direkcije kao otkupljivači.

Skupština Srbije potvrdila je Ugovor o socijalnoj sigurnosti između vlada Srbije i Kvebeka, Protokol za izmenu i dopunu Sporazuma između vlada Srbije i Sjedinjenih Američkih Država o naučnoj i tehnološkoj saradnji i Sporazum između vlada Srbije i Rusije o saradnji u oblasti biljnog karantina i zaštite bilja.

Poslanici su izabrali i sudije za više osnovnih i prekršajnih sudova.

U Skupštini rasprava o izboru sudija i Đilasu

U raspravu o izboru sudija koje se biraju po prvi put na funkciju, nakon što su šefovi svih poslaničkih grupa najavili da će dati podršku predlogu, uključili su se poslanici Srpske napredne stranke, kojima je to bio povod za napade na predsednika Stranke slobode i pravde Dragana Đilasa.

Poslanik Marijan Rističević je obraćanje počeo tvrdnjom da „ima i čestitih i poštenih sudija, verovali ili ne“, ali da većina nije takva jer se „boje Đilasa“.

Tužilaštvo i pravosuđe se boje jednog preduzeća. Imamo problem sa Đilasovim i Šolakovim biznisom, konstatovao je Rističević, koji je budućim sudijama poručio kako Đilasa ne treba da se boje.

„Ne treba da se boje da sude zato što Đilas i (Vuk) Jeremić prete da će se obračunati sa sudijama i medijima“, poručio je Rističević.

Narod pita – kada ćete kazniti Đilasa, zapitao je on. Uglješa Mrdić je, upućujući pohvale na račun Aleksandra Vučića i citirajući njegove rečenice, poručio mladim sudijama da će biti prvi stub odbrane od mafije, ali i na njenoj i meti „svih onih koji bi da otimaju od građana Srbije“.

Nadam se da će mlade sudije biti temelj čestite države u narednom periodu, naglasio je Mrdić, konstatujući da Đilasu i njegovima ne odgovara pravna država, „jer ne mogu da otimaju novac od građana i stavljaju ga u svoje džepove“.

Veroljub Arsić je, podsećajući kako je nezakonito sprovedena „partijska reforma“ pravosuđa u vreme bivše vlasti, konstatovao kako je „Đilas mogao da zaradi novac jer je imao poslušne sudije koji nisu smeli da ga gone“. Adam Šukalo je naveo da se u „dvojcu Đilas – Šolak jedan baždario na sekunde, a drugi na kanale“, tvrdeći da je Šolak nelegalno postavljao pod zemlju instalacije za svoju kablovsku televiziju, a da su „izneli novac na egzotične destinacije“.

Nećemo se smiriti dok vas ne isteramo na čistac i pred sud pravde, poručio je Šukalo.

Milanka Jevtović Vukojičić ocenila je da je do 2012. godine „žuto tajkunsko preduzeće predvođeno Đilasom, Jeremićem, Tadićem i ostalim žutim tajkunima izvršilo pravu seču u pravosuđu“, a napravili su štetu koja se procenjuje na 45 miliona evra. Samo za jedan dan 1.000 sudija i tužilaca ostalo je bez posla samo zato što nisu bili dovoljno privrženi politici stranke žutog tajkunskog preduzeća, ocenila je ona. Prema mišljenju Marka Atlagića, „Đilasovo sudstvo“ je u toj reformi napravilo jedan od najvećih skandala u istoriji sudstva u svetu – „izabrali su mrtvog Ljubišu Đurića iz Požege za sudiju, a tadašnja predsednica Visokog saveza sudstva Nata Measrović čak je rekla da je sa njim obavila razgovor“.

On je Đilasu javno postavio 27 pitanja na razne teme i rekao kako se „neće smiriti dok na njih ne odgovori na svojoj CIA N1 televiziji“.

Komentari

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.