Međunarodna organizacija Fridom haus i ove godine svrstala je Srbiju u listu delimično slobodnih zemalja po slobodi medija ali u Srbiji se svi danas slažu da je situacija veoma teška, a novinari u lošem položaju.

„Slobodu govora u Srbiji danas najviše ugrožavaju besparica i socijalna nesigurnost, kao i strahovita politička polarizacija koja potkopava i same osnove solidarnosti među kolegama. Razjedinjeni smo i nejaki, delimo se po političkim simpatijama i interesima naše vlasti i interesa drugih država i donatora“, izjavila je LJiljana Smajlović, urednica Politike i predsednica UNS-a. Ona je međutim pohvalila Danas, koji je pokrenuo pitanja prava radnika zaposlenih u Juri.

„Svi smo imali slobodu da se time bavimo, ali Danas je prvi progovorio, I to je ono što se računa“, istakla je Smajlović.

Brankica Stanković, autorka i urednica Insajdera ocenila je za Danas da u Srbiji danas preovlađuje „navijačko novinarstvo a da se odgovorno novinarstvo izgubilo“.

I pored lošeg za bolje stanje u ovoj oblasti novinari mogu i moraju same da se izbore a Insajder je dobar primer da je tako nešto moguće, tvrdi autorka Insajdera. Prema oceni Zaštitnika građana medijske slobode u našoj zemlji su nazadovale. „Imamo sve razloge da kao društvo budemo zabrinuti.

U Srbiji, ali i šire, sloboda medija uzmiče pred netransparentnim političkim, ekonomskim i ličnim interesima i sve veći broj novinara postaje prosti izvršilac tuđih namera, bez stvarne mogućnosti da se tome usprotive, da poštuju novinarske standarde, a ne izgube posao“, ocenio je Ombudsman. NUNS je pozvao sve medijske radnike da se zajedno suprotstave daljem unižavanju novinarske profesije i učine sve kako bi vratili poverenje građana.

„Uloga i cilj medijskih poslenika mora biti slobodno i odgovorno informisanje javnosti, a ne ispunjavanje želja političkih i ekonomskih moćnika“, navodi se u saopštenju.

Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Rodoljub Šabić je istakao potrebu suzbijanja autocenzure i fenomena „sukoba“ u sferi elektronskih medija, uključujući napade na pojedine sajtove i aktivnosti struktura „botova“ i posebno zaustavljanje sve šire tabloidizacije medija i društva propraćenih čestim „curenjem“ raznih „poverljivih informacija“ ka nekim medijima, uz istovremenu nedostupnost drugim medijima.

UNS tvrdi da je sloboda medija u Srbiji ozbiljno ugrožena jer novinarstvo nije bilo u težem ekonomskom položaju u novijoj istoriji. Jedan od uzroka za ovakvo stanje je prema oceni UNS-a je i loša privatizacija medija Izlazak države iz vlasništva u medijima lokalne vlasti iskoristile su za drastično smanjenje finansiranja medija i tako izvršile dodatni pritisak na njihovu slobodu, zaključio je UNS.

UNS je zato od Vlade zatražio pokretanje postupka za izmene Zakona o javnom informisanju i medijima kako bi obaveza svih nivoa vlasti bila da raspisuju konkurse za projektno sufinansiranje medijskog sadržaja od javnog značaja i da za te namene lokalne samouprave (osim velikih gradova) treba da izdvajaju najmanje dva odsto svojih budžeta. UNS je zatražio i da Vlada što pre reši status Novinske agencije Tanjug kao i da Vlada na dnevni red stavi izveštaje Saveta za borbu protiv korupcije. Takođe tražio da Specijalno tužilaštvo za ratne zločine počne da radi svoj posao i kada su u pitanju 39 novinara i medijskih radnika srpskih redakcija ubijenih u građanskom ratu u bivšoj Jugoslaviji, na Kosovu i Metohiji i tokom NATO agresije umesto što godinama bez rezultata, po prijavi NUNS, istražuje odgovornost novinara osumnjičenih za pripremu i organizovanje ratnih zločina i genocida.

Nezavisno društvo novinara Vojvodine (NDNV) je uz čestitku povodom slobode medija poručilo da teška vremena za medijske slobode u Srbiji tek dolaze i da je izuzetno važno boriti se za svaki pedalj profesionalnog i slobodnog novinarstva.