Na Beogradskom univerzitetu, koji je najveći, studira ukupno 90.000 akademaca, a godišnje se u proseku na prvu godinu osnovnih studija upiše 14.000 studenata. S druge strane, do kraja školske 2007-2008. godine na tom univerzitetu je diplomiralo 9.547 akademaca, od kojih je svega 16 odsto završilo studije pre roka.

Zvanična statistika pokazuje da samo 6,5 odsto građana Srbije ima visoko obrazovanje, a nezvanično se procenjuje da oko 40 odsto studenata nikad ne diplomira. U našoj zemlji trenutno ima sedam državnih univerziteta i 89 fakulteta i devet privatnih univerziteta i 53 fakulteta.

Niko, međutim, ne može sa sigurnošću da odgovori koliko ima isturenih odeljenja fakulteta. U Ministarstvu prosvete kažu za Danas da nisu izdali nijednu dozvolu za izvođenje nastave van sedišta matičnih ustanova.

U akademskoj zajednici nema jedinstvenog stava o tome da li Srbiji treba toliki broj fakulteta i univerziteta.

– Sigurno je da Srbiji ne treba toliki broj fakulteta, jer je svetski standard jedan univerzitet na milion ljudi. Meni ne smeta broj škola već loš kvalitet, jer je to pogubno za decu, koja će biti socijalni slučajevi kad završe takve škole, a roditelji će da potroše pare misleći da investiraju u njihovu budućnost. To je katastrofa i za decu, roditelje i za državu. To ne sme da se dozvoli – kaže za Danas Branko Kovačević, rektor Univerziteta u Beogradu.

On dodaje da „akreditacija mora da se uradi veoma ozbiljno“ i da se „standardi moraju poštovati, bez obzira na to da li je reč o državnim ili privatnim fakultetima“.

I Aleksandar Lipkovski, profesor Matematičkog fakulteta i bivši pomoćnik ministra prosvete za visoko obrazovanje, smatra da Srbiji ne treba toliko visokoobrazovnih ustanova, jer „svuda oko nas na poslovima srednje stručne spreme rade fakultetski obrazovane osobe“. On ističe da je slična situacija pre izvesnog vremena bila u Rumuniji, gde se naglo otvorio veliki broj univerziteta, a potom je veliki broj zatvoren.

– Moguće je da će do toga doći i kod nas i da će tržište to regulisati. S druge strane, mislim da organizovana država ne treba sve da prepusti tržištu, a naročito ne visoko obrazovanje, jer to ne bi trebalo da bude tržišna kategorija – kaže Lipkovski.

On smatra da je brza zarada osnovni razlog za otvaranje sve većeg broja fakulteta.

– Ako godišnja školarina iznosi 1.000 evra, a vi upišete 1.000 studenata, to je milion evra za godinu dana. Pri tom mali deo novca odlazi na održavanje zgrade i plaćanje nastavnika – ukazuje Lipkovski.

Predsednik Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje Srđan Stanković kaže da je u situaciji, kada je samo šest ili sedam odsto građana Srbije visokoobrazovano, svaka škola dragocena. On, međutim, ukazuje da na domaćim visokoškolskim ustanovama nema dovoljno kvalitetnih nastavnika.

– Da li je postojeća mreža visokoškolskih ustanova optimalna zavisi od toga da li hoćemo državnu, plansku privredu ili dinamičnu, otvorenu, tržišnu privredu, uključujući i sistem visokog obrazovanja. Opredelio bih se za sistem visokog obrazovanja u kome postoji mreža državnih institucija, koju dopunjuje sistem privatnih visokoškolskih ustanova, kako bi u otvorenoj utakmici stalno podizali kvalitet visokog obrazovanja. Time stičemo uslove i da naš sistem visokog obrazovanja bude konkurentan u međunarodnoj utakmici i da produkuje kadrove, koji su sposobni da nose privredu u narednim decenijama – kaže Radivoje Mitrović, državni sekretar u Ministarstvu prosvete.

On smatra da broj visokoškolskih ustanova ne treba ograničavati, ali da država i te kako mora da vodi računa o svojoj mreži ustanova, jer se finansiraju iz sredstava poreskih obveznika i taj sistem mora da bude racionalniji, efikasniji i efektivniji.

– On danas sigurno ne odgovara u celosti potrebama savremenog društva, zato i govorimo o procesu reforme. Jedna od posledica naučno-tehnološkog razvoja će biti da će srednjoškolci imati vrlo malo poslova „na meniju“ i da će većina morati da završava visoke škole, master, pa čak i doktorske studije – kaže Mitrović.

 

Akreditacija

Komisija za akreditaciju je do kraja februara akreditovala 114 visokoškolskih ustanova, odbijeno je 12 ustanova, a pod aktom upozorenja je bilo 11 ustanova. U toku je akreditacija 18 ustanova, od kojih su 11 univerziteti.