Situacija bi u oblasti zaštite na radu mogla da bude znatno bolja da se poštuju već postojeća pravila. Pravilnik o zaštiti na radu prilikom izrade eksplozivnih naprava koji ima 416 članova, a koji je do detalja regulisao ovu oblast donet je 1969. ali je još na snazi.
Njime je sve regulisano, ali problem je što tih propisa neko treba i da se pridržava – kaže za Danas Radovan Ristanović, direktor Inspektorata za rad pri Ministarstvu za rad i socijalnu politiku.
On napominje da najveći broj poslodavaca u Srbiji pitanju bezbednosti na radu pristupa samo formalno, bitno im je da postoji propis, ali nije bitno da li će se on i poštovati, pa se zbog toga i dešavaju povrede na radu.
On napominje da Inspektorat konstantno nadzire firme i poslodavce ukazujući im pri tom na potrebu da se pridržavaju propisa i da one koji to ne čine kažnjavaju zabranom rada.
– U prvih šest meseci ove godine inspektori rada su doneli 3.415 rešenja o otklanjanju nedostataka i 273 rešenja o zabrani rada na radnom mestu. Osim toga, podneto je 395 zahteva za pokretanje prekršajnog postupka protiv pravnog lica, 239 protiv preduzetnika i 59 zahteva za pokretanje postupka protiv zaposlenog – ističe Ristanović. On napominje da je od januara do juna ove godine podneto i 26 zahteva za pokretanje krivičnog postupka.
Tokom maja i juna, prema rečima direktora Inspektorata, obavljeni su i nadzori poslodavaca koji se bave visokorizičnim delatnostima, pre svih onih u građevinarstvu i hemijskoj industriji, jer se oko 70 odsto svih povreda na radu prijavljenih inspekciji rada dogodilo upravo u ove dve delatnosti. Najčešći uzroci povreda na radu su, ističe naš sagovornik, nepotpuno sprovođenje mera, neprimenjivanje osnovnih načela organizacije izvođenja radova, nekorišćenje propisanih sredstava i opreme za ličnu zaštitu na radu, odstupanje od propisanog i utvrđenog procesa rada; nepropisan rad sa opremom za rad, neosposobljenost zaposlenih, ali i nedovoljna koncentracija i nepažnja.
– Svetska ekonomska kriza je dodatno uticala na to da poslodavci smanje svoje troškove, a najlakše im je bilo da uštede na sredstvima za zaštitu radnika, njihovoj opremi za rad, lekarskim pregledima. U ovim uslovima to im je veliki namet i nažalost gledaju da ga se oslobode, a to može da ima tragične posledice – napominje Ristanović.
On kaže da do povreda na radu često dolazi i zbog toga što poslodavci zapošljavaju ljude „na crno“ koji počinju da rade bez prethodnog upoznavanja sa poslom i tehnologijom rada, pri čemu se nedovoljno vodi računa o njihovoj stručnoj kvalifikaciji za obavljanje tih poslova, kao i o njihovom osposobljavanju za bezbedan i zdrav rad.
– Oko 32 odsto povređenih na radu u prvih šest meseci ove godine bilo je među onima koji rade na crno. Ti radnici vrlo retko od poslodavaca dobijaju adekvatnu opremu za ličnu zaštitu na radu, a posledica svega navedenog jeste povećan rizik od povređivanja – ističe Ristanović.
Inspekcija u Prvom partizanu
Direktor Inspektorata za rad Radovan Ristanović kaže za Danas da su njihovi inspektori na terenu u preduzeću Prvi partizan u Užicu i da je još u petak počela kontrola u oblasti radnih odnosa.
– Radimo na kontroli ugovora, ali i toga na koji način su i kako radnici zaposleni u ovom preduzeću i do kraja nedelje očekujemo da dobijemo izveštaj, koji će osim meni biti prosleđen i ministru rada i socijalne politike Rasimu Ljajiću. Inspektorat će naknadno, nakon što svoj posao završe istražni organi, izvršiti i nadzor u oblasti bezbednosti i zaštite na radu – kaže Ristanović.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
