Beograd je najteže pogođen HIV epidemijom, ali i najveći broj osoba se testira u Beogradu. Svake godine dijagnostikuje se preko 100 novih osoba inficiranih HIV-om. Podaci za ovu godinu govore da je od januara do 20. novembra institutu Batut prijavljeno 105 novoobolelih osoba kod kojih je ustanovljena HIV infekcija, Od toga 40 osoba iz Beograda, 29 sa teritorije Vojvodine a ostalih 36 je iz ostalih krajeva Srbije.

Kako se naodi u saopštenju Jazasa, od 105 osoba 25 puta je više muškaraca, osobe su mlade, od 20 do 49 godina. Kada govorimo o načinu transmisije i dalje je ubedljivo dominantan način prenošenja nezaštićeni seksualni odnos, pri čemu analni seksuani odnosi bez kondoma nose značajno veći rizik, a među korisnicima droge broj je značajno manji nego u u početku epidemije u Srbiji. Najmladja osoba u Srbiji obolela od AIDS-a ima 20 godina a najstarija 68.

Dostupnost najnovijoj terapiji

Od 1997. godine visoko aktivna antiretrovirusna terapija (HAART) je dostupna i besplatna u Republici Srbiji, tj. svi troškovi lečenja idu na teret Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje za sve zdravstvene osiguranike kojima je lečenje indikovano. Od 2008. godine lečenje HIV infekcije je decentralizovano, odnosno realizuje se u Institutu za infektivne i tropske bolesti pri Kliničkom centru Srbije u Beogradu, u Kliničkom centru Vojvodine u Novom Sadu, Kliničkom centru u Nišu, a od 2009. godine i u Kliničkom centru u Kragujevcu. U periodu 2003–2012. godina registrovano je značajno povećanje osoba inficiranih HIV-om na lečenju kombinovanom antiretrovirusnom terapijom (sa 330 osoba krajem 2003. godine na oko 1100 osoba krajem 2012. godine). Od 2000. godine registrovana je i značajna redukcija obolevanja i umiranja od AIDS-a.

Znajući da HIV infekcija može dugi niz godina proticati bez ikakvih znakova i simptoma, jedini način da se otkrije HIV infekcija je da se osoba koja je imala neki rizik testira na HIV. Naravno da bi svako testiranje na HIV trebalo da bude dobrovoljno uz obavezno savetovanje pre i posle testiranja, a u cilju pružanja pravih i stručnih informacija potrebnih klijentu da donese odluku da li je pravi trenutak za testiranje, ali i da prepozna stvarni rizik tj. rizično ponašanje koje je praktikovao ili koje i dalje upražnjava, te da isto promeni u cilju preveniranja inficiranja HIV-om u budućnosti. S druge strane, HIV pozitivne osobe imaju mogućnost da uđu u program praćenja i kontrole sopstvene HIV infekcije, odnosno u program lečenja koji daje odlične rezultate, kako u svetu tako i u našoj zemlji, te je danas HIV infekcija hronično stanje sa kojim se može kvalitetno i dugo živeti, ali samo ukoliko se pravovremenim i adekvatnim specifičnim lečenjem kontroliše replikacija HIV-a.

Ko se najčešće zarazi HIV-om u Srbiji?

Više od 50 odsto svih novootkrivenih osoba inficiranih HIV-om je iz Beograda, a na drugom mestu je region Vojvodine. Registrovano je deset puta više muškaraca u odnosu na žene (99 muškarca prema 10 žena). Preko 80 odsto svih novootkrivenih HIV pozitivnih osoba je uzrasta 20–50 godina što znači da su iz grupe radno aktivnog i seksualno aktivnog stanovništva. U odnosu na način prenošenja HIV-a, najčešće je prenošenje nezaštićenim seksualnim odnosom (skoro 80 odsto) i to velikom većinoim kod muškaraca koji su prijavili rizične seksualne odnose sa drugim muškarcima. Kako navodi Jazas, skoro svaka treća novootkrivena HIV pozitivna osoba je svoj HIV status saznala tek u terminalnom stadijumu infekcije, što ukazuje da se i pored dostupnog dobrovoljnog, besplatnog, poverljivog ili anonimnog testiranja na HIV praćenog savetovanjem pre i posle testiranja u 23 grada u Republici Srbiji tokom cele godine, značajan udeo osoba inficiranih HIV-om ne testira blagovremeno i na taj način značajno redukuje mogućnost uspešnog lečenja u cilju kontrole HIV infekcije, odnosno sprečavanja obolevanja i umiranja od AIDS-a.

Ko najviše oboleva od AIDS-a?

Najviše obolelih od AIDS-a registrovano je u uzrasnoj grupi 30–60 godina (više od 80 odsto). Preko 50 odsto osoba novoobolelih od AIDS-a je registrovano među osobama koje su inficirane HIV-om seksualnim putem, dok je na drugom mestu grupa injektirajućih korisnika droge.

SIDA u svetu

Najveći napredak u borbi protiv side načinjen je u terapiji HIV-a. U susret Svetskom danu borbe protiv side, UNAIDS je objavio novi izveštaj koji pokazuje da je pristup terapiji značajno povećan. U 2000. godini samo 685.000 ljudi koji žive sa HIV-om imalo je pristup antiretroviralnoj terapiji. Prema najnovijm izveštaju globalnog programa za sidu Ujedinjenih nacija – UNAIDS do juna 2017. oko 20,9 miliona ljudi imalo je pristup ovim lekovima koji spašavaju ljudske živote. Taj dramatičan skok je posledica političke odluke svetskih lidera, ali i globalnog pokreta civilnog društva i samih osoba koje žive sa HIV-om. U svetu danas živi 35.3 milona ljudi sa HIV-om. Broj ljudi koji koriste terapiju je veći nego ikada. Broj smrtnosti od AIDS time je drastično smanjen. Zahvaljujući sve dostupnijoj terapiji smrtnost u svetu je smanjena za čak 35 odsto od 2005. do danas. Tuberkuloza je i dalje najveći uzrok smrti obolelih od AIDS-a. Ukupno u svetu 13 miliona ljudi danas koristi najnoviju antiretrovirusnu terapiju (ART). Broj novoinficiranih u poslednje 3 godine u svetu smanjen je za čak 13 odsto. U ovoj godini beleži se najniži broj novoinficiranih u ovom veku. Tokom prošle godine u svetu je otkriveno 2,1 miliona novoinficiranih osoba. Od tog broja 75% živi u samo 15 zemalja sveta (najviše u Subsaharskoj Africi). Prevalenca na globalnom nivou je 28 puta veća kod intravenskih korisnika droga – IKD, 12 puta kod seksuanih radnica, 19 puta kod muškaraca koji imaju seks sa muskarcima – MSM i 49 puta kod transrodnih osoba. Broj novoinficirane dece smanjen je od 2001. za 58 odsto.

Kako se HIV prenosi?

HIV se prenosi razmenom određenih telesnih tečnosti – krvi, vaginalnog sekreta, sperme i mleka za dojenje. Zato što HIV živi u ovim tečnostima, većina ljudi zarazi se telesnim tečnostima preko kojih virus prodre u krvotok.
Nezaštićenim seksom (vaginalnim, analnim ili oralnim) sa zaraženom osobom, zajedničkom upotrebom igala ili špriceva (prilikom ubrizgavanje droge) sa zaraženom osobom, Tokom trudnoće, prilikom rođenja ili dojenjem kada je majka zaražena HIV-om.  Da biste se zarazili, HIV mora prodreti u vaš krvotok. Ako imate polni odnos i krv, sperma (uključujući i semenu tečnost) ili vaginalni sekret vašeg partnera dođu u dodir sa povredom u tkivu vaše vagine, anusa ili usta, postoji rizik da se zarazite.

Zašto se testirati?

– imali ste seksualni odnos (vaginalni, oralni, ili analni) bez kondoma

– saznali ste da vam vaš partner nije bio veran (imao je seksualni odnos sa drugim partnerom) 

– seksualno su vas napastvovali 

– pukao vam je kondom 

– delili ste iglu ili špric prilikom ubrizgavanja droga (uključujući steroide) ili bušenja tela, tetovaže ili bilo kog drugog razloga 

– imali ste nekoliko seksualnih partnera istovremeno

– otkrili ste da je vaš partner delio iglu

– otkrili ste da je bivši ili sadašnji partner zaražen HIV-om

– otkrili ste da je partner bio izložen HIV-u

– nedavno ste zaraženi drugom polnom bolešću 

– trudni ste

Kako se HIV ne prenosi?

Poljupcem, grljenjem, dodirom, kijanjem, kašljanjem, bavljenjem sportom, korišćenjem istog pribora za jelo ili toaleta. Ne postoje zabeleženi slučajevi prenošenja zaraze pljuvačkom, znojem ili suzama. Štaviše, ni komarci, buve ili drugi insekti ne prenose HIV. AIDS bolest je zarazna i zasad neizlečiva. To je hronični progresivni proces koji nastaje ulaskom HIV-a (virusa humane imunodeficijencije) u organizam.

Diskriminacija obolelih

„Prema istraživanju koje je radio Institut za javno zdravlje Srbije, jedna četvrtina ispitanih koji žive s HIV bila je stigmatizovana zbog svog statusa. U zdravstvu je to još veća sramota, jer ljudi ne smeju da budu uskraćeni za osnovna ljudska prava. Zahvaljujući savremenim antivirusnim lekovima koji se uzimaju celog života, značajno je smanjen broj obolelih od side, kao i smrtni slučajevi izazvani tom bolešću. Međutim, mi možemo da pomognemo samo osobama koje na vreme saznaju da su inficirane“, navode u Jazasu.

Povodom Svetskog dana borbe protiv side biće organizovane razne aktivnosti.

 Omladina JAZAS-a Beograd organizovaće kampanju “Štiteći sebe čuvamo one koje volimo” u vozilima gradskog prevoza. Pored plakata i informacija o testiranju, građane Beograda će 1. decembra sačekati Durex prezervativi u tramvajima okačeni o rukodržače. Ova akcija organizovana je u saradnji sa Info Media Grupom. Pored toga Omladina JAZAS-a održaće danas brojne tribine u osnovnim i srednjim školama, kao i podelu zdravstveno-vaspitnog materijala na beogradskim fakultetima.

Besplatno testiranje na HIV

Celodnevno testiranje na HIV biće organizovano i ove godine u zavodima za javno zdravlje u Beogradu, Subotici, Zrenjaninu i Leskovcu, kao i u Zavodu za zaštitu zdravlja studenata u Beogradu. Svi zainteresovani građani moći će 1. decembra da se testiraju na HIV i u mobilnim jedinicama u Beogradu, Kraljevu, Šapcu, Zaječaru i Kragujevcu. Asocijacija Duga organizuje testiranje u knez Mihajlovoj u Beogradu od 9-12h, fontana ispred Palate Srbije u periodu od 12:30-16h i u Šapcu na gradskom trgu od 18-20 sati.

U Kragujevcu danas u 12 sati u hotelu Šumarice biće održana konferencija „Održivost HIV preventivnih programa”, koju povodom svetskog dana borbe protiv AIDS-a organizuje Omladina JAZAS Kragujevac. Na konferenciji će biti predstavljene lokalne prilike i perspektiva suzbijanja HIV infekcije, kao i preliminarna istraživanja i primeri dobre prakse Case study Cluba. Konferencija se organizuje u sklopu projekta “Prevencija, ne sanacija”, koji Omladina JAZAS Kragujevac realizuje uz podršku Trag fondacije, u okviru projekta “Glas zajednica o EU integracijama”.

 Mala stopa testiranja

Stopa testiranja u Srbiji iznosi svega jedan odsto. Prema podacima Registra za HIV/AIDS Gradskog zavoda za javno zdravlje Beograd, godišnje se i do 30 odsto novootkrivenih HIV infekcija registruje u odmakloj fazi, što kao posledicu ima obolevanje i umiranje mladih osoba.

Procenjuje se da na svaku otkrivenu HIV infekciju ide bar jedna neotkrivena. Ako nije mogao rizik da se spreči, veoma je bitno što pre proveriti svoj HIV status. Zato ističemo još jednom značaj testiranja na HIV, koje uvek treba da bude praćeno savetovanjem. Srbija je, pored Albanije, zemlja sa najnižim brojem testiranih u Evropi. Istraživanja pokazuju da postoji koncentrovana epidemija HIV-a među mladim muškarcima koji imaju seksualne odnose sa muškarcima, te je ova grupa mladih u najvećem riziku od HIV-a.

Zašto je važno testirati se

Testiranje na HIV je važno jer osoba kod koje se na vreme dijagnostikuje HIV može blagovremeno započeti terapiju čime se produžava život, smanjuje verovatnoća smrtnog ishoda, razvijanje stadijuma AIDS-a, smanjuje se verovatnoća oboljevanja od tuberkuloze i drugih bolesti. Takođe, korišćenje terapije smanjuje mogućnost prenosa virusa za do 96% na druge osobe. Testiranje je i važna osnova prevencije jer omogućava upoznavanje epidemiloške situacije u zemlji i utiče na osobe da se upoznaju sa načinima zaštite. Najnovija istraživanja ukazuju na veliku efikasnost metoda prevencije kao što su dobrovoljno obrezivanje kod muškaraca koje smanjuje mogućnost prenosa HIV-a za 60 odsto, a prethodno izlaganje ARV profilaksi za do 40% kod pripadnika muške gej populacije, odnosno do 49 odsto kod intravenskih korisnika droga. Smatra se da bi obrezivanjem 80% muškaraca u zemljama sa visokom prevalencom HIV-a, a niskom stopom obrezivanja mogao smanjiti broj inficiranih za jedan od pet do 2025. godine, a dugoročno značajno sniziti prevalencu i muškaraca i žena.