Gotovo 14 miliona ljudi u svetu svake godine se odluči da na plastičnu operaciju, popravku zuba ili neki drugi medicinski tretman ode van granica svoje zemlje.
Prema podacima Patient beyond borders, tržište zdravstvenog turizma u svetu vredi i do 72 milijarde dolara, a pacijenti na lečenje u inostranstvu potroše između 3.800 i 6.000 evra, uključujući i smeštaj u zemlji u kojoj se leče.
Uz SAD, azijske zemlje su ubedljivo najpopularnije među pacijentima koji biraju da uštede, pa tako oni koji odluče da odu u Indiju na operaciju mogu da uštede i do 90 odsto novca.
U Srbiji zdravstveni turizam i dalje je u razvoju, ali, sudeći prema rečima stručne saradnice za medicinski konsalting i PR menadžerke u kompaniji Afeja Milice Radusin, taj novi turistički proizvod ima ozbiljnu perspektivu.
– Srbija je relativno novi činilac na mapi zdravstvenog turizma. Ta činjenica predstavlja i izazov, ali i prepreku zbog postojanje više svetski pozicioniranih tržišnih lidera. Može biti teško za Srbiju da stekne dovoljnu prepoznatljivost da bi mogla da se takmiči na globalnom nivou, i napreduje dovoljno da privuče značajan procenat stranog tržišta koje je lojalno drugim konkurentskim zemljama kao što su Indija, Kostarika, Meksiko, Kuba, Turska, a u našem okruženju Mađarska – ističe Radusin.
Kompanija Afeja bavi se konsaltingom u oblasti zdravstva i turizma, a nastala je, kako kaže naša sagovornica, na ugovornom grupisanju nekoliko desetina zdravstvenih ustanova, ordinacija, poliklinika, laboratorija i zavoda za laboratorijsku dijagnostiku, čiji su vlasnici naši eminentni zdravstveni radnici, koji su pravovremeno prepoznali mogućnosti i potencijale zdravstvenog turizma.
– Afeja je ugovorna mreža i vodič do pružalaca zdravstvenih usluga bilo da su oni zdravstvene ustanove, privatna praksa ili zdravstveni radnici. Jedna od važnih usluga je i rešavanje pitanja pravne zaštite stranog pacijenta koji dolazi u Srbiju radi medicinskih usluga i pravne zaštite lekara i zdravstvenih ustanova kao pružalaca tih usluga. Zamislite situaciju, došao je pacijent na primer iz Engleske, pružena mu je medicinska usluga i po povratku kući desila mu se neka medicinska komplikacija. Da li da se vrati u Srbiju da se to reši, da li da se obrati lekarima u svojoj zemlji, ko će snositi novo nastale troškove ne samo puta smeštaja, već njegovog odsustvovanja sa posla, naknadnog lečenja u svojoj zemlji i još mnogo toga – kaže Radusin.
Na žalost, kako kaže, domaće osiguravajuće kuće još nisu uključene u ovaj proizvod, a jedina „prepreka“ je osiguravajući proizvod koji b u njihovo ime i za njihov račun ponudili strancu. Radusin kaže da imaju sveobuhvatnu ponudu usluga, počevši od stručnih medicinskih saveta i mnogih programa za prevenciju bolesti, preko najsavremenije dijagnostike i laboratorija, do vrhunskih stručnjaka iz svih medicinskih grana.
I dok je u svetu plastična hirurgija razlog zbog kog se i dalje najčešće ljudi opredeljuju da odu u inostranstvo, u Srbiji je situacija malo drugačija.
– Odgovor umnogome zavisi od starosnih grupa, ukoliko govorimo o mlađim ljudima, nažalost lečenje od bolesti zavisnosti i autizma poprima razmere epidemije. LJudi srednjih godina prevashodno dolaze zbog nižih cena zdravstvenih usluga i na odmor ako su naši ljudi iz dijaspore i sve raznovrsnije turističke ponude, netaknute prirode, domaće hrane, ako su stranci – napominje Radusin.
Spektar traženih usluga je širok, kaže, i tu nema pravila.
– Najtraženije usluge podjednako i kod muškaraca i kod žena su iz oblasti stomatologije, iz plastične i rekonsruktivne hirurgije, oftalmologije, dermatovenerologije, a za strane pacijente koji koriste naše usluge u banjama usluge iz fizikalne medicine i rehabilitacije. U zadnje dve godine povećana je potražnja za uslugama u lečenju bolesti zavisnosti, vantelesne oplodnje i palijativne medicine – napominje Radusin.
Kako godine odmiču, upita i pruženih usluga je sve više, a razlozi pozitivnih pomaka su pre svega, kako kaže naša sagovornica, zadovoljni pacijenti i širenje ponuđenih medicinskih usluga.
– Naši pružaoci zdravstvenih usluga stekli su poverenje stranih pacijenata, ispunili njihova očekivanja, i sve dalje je stvar preporuke „dobrog glasa“. Naravno, uvek ima mesta za poboljšanje. Sada radimo na redizajnu i izmeni unutrašnje strukture sajta-vodiča za zdravstveni turizam, gde će pacijentima biti ponuđeno preko 20.000 usluga naših zdravstvenih radnika iz cele Srbije – ističe Radusin.
Prema njenim rečima, najbrojniji su „zdravstveni turisti“ iz država bivše Jugoslavije, zatim dijaspora iz Nemačke, Austrije, SAD, Švajcarske i poslovni svet koji dolazi u Srbiju zbog sajmova, kongresa. Razlozi dolaska su individualni, a cene usluga, kako kaže, zavise isključivo od saradnika.
– Rekla bih da su formirane u skladu sa našim standardom, dakle nisu visoke. Sa druge strane, to znači i da su cene većine usluga niže nego u regionu, što je jedan od krucijalnih faktora zbog koga nam se ljudi obraćaju i dolaze – ističe Milica Radusin.
Himenoplastika
Postoje razni zahtevi pacijenata, među njima i zanimljivi koje je teško zaboraviti. „Skoro nam se javila gospođa od 65 godina sa zahtevom da je spojimo sa estetskim hirurgom da bi uradila himenoplastiku, poprilično insistirajući na diskreciji. Naravno, apsolutno poštovanje privatnosti i medicinske tajne je naše „zlatno pravilo“, tako da ne znamo šta se dalje događalo, ali smo kasnije od nje dobili poruke zahvalnosti na uloženom trudu i ljubaznosti“, kaže Milica Radusin.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
